- Помаже Бог, Оче!

о.Гаврило- Бог благословио!

- Можете ли ми рећи да ли постоји нека разлика када је крштење у Манастиру? Следеће године у прољеће требала би бити крштена кума малој дјевојчици тј. кћерки наших кумова , а крштење би било у манастиру Острог. Желим Вам рећи да сам почела редовно да постим.

о.Гаврило- А што би сте ишли у манастир Острог да крстите дете, зар немате цркву и свештеника у вашем месту, да се ту дете крсти.

- Имамо и цркву и свештеника, али наши кумови су крстили сина у манастиру Острог па имају жељу да им и кћерка тамо буде крштена. Они су иначе Македонци и велики су вјерници, а ја као кума немогу да се противим. Иначе се поштујемо као да смо рођени род и увјек смо једни уз друге, како у добру тако и у злу.

о.Гаврило- У ком месту они живе?

- Ми сви живимо у К . . . . . . . .у БиХ.

о.Гаврило- Данас се изгубио сваки ред и поредак, како коме пада на памет тако и ради, има случајева да једно дете крсте два, три или више пута у више манастира, јер кажу да се то &њ8220;ваља&њ8221;. Влада опште верско незнање у нашем народу, кулминација сујеверја је на врхунцу , &њ8220;ово се ваља&њ8221; а &њ8220;ово се неваља&њ8221;.

- Слажем се са Вама, у данашње вријеме има више вјерника &њ8220;глумаца&њ8221; него оних истинских, измишљају све и свашта али ми ту ништа неможемо учинити и ја сам можда грешна али више волим отићи у оближњи манастир М&њ8230;.. тамо се помолити Богу, а моја црква у граду недељом је углавном празна,само кад је неки велики вјерски празник тј. Светац онда се скупи нешто народа.

о.Гаврило- Вероватно да је &њ8220;обљутавила со&њ8221; па овце трче тамо где осете да је боља и сланија и кад осете да им је &њ8220;со&њ8221; потребна.

- Управу сте , много ће још воде протећи нашом ријеком У. . . .док наш залуђени народ прогледа. Изгубиле су се праве вриједности живота , сви трче као муве без главе, млади иду у пропаст јер нема ко да их усмјери и припреми за сва зла која их чекају у животу. Ево ја иако имам тек 34 године прошла сам велику ратну голготу. . . . . избјеглички конвој. . . . , своје дјете сам изнијела на раменима и спасила од граната и борићу се за своју дјецу док сам жива да не дочекају оно што сам ја прошла.

Хвала Вам Оче, што сте ми се јавили рекли сте мало ријечи али из њих се може много тога научити. Надам се да ћу Вас посјетити једног дана, имала бих много тога да Вам кажем, могла би се књига написати. Знам да је мало младих породични људи који су као мој муж и ја, нама је породица светиња, зато нам је драги Бог подарио здравље и миран живот. а надам се да ће тако бити и у будуће. Скромни смо и не треба нам пуно да би смо били сретни, што је у данашње вријеме ријеткост. Само би Вас још замолила да се помолите за нашу породицу; дијецу А. . . и М . . . . , да нам буду као и до сада добро и здраво ,супруга С . . . и мене.

Драги Оче, нека Вас драги Бог чува и примите велики поздрав из К . . . . . .!

о.Гаврило- Да, деца су добра док су мала, а кад порасту одоше са својим вршњацима у кафиће да неби били другачији од њих и за свим оним што је штетно по душу и здравље, уместо у цркву!