*** Pomaže Bog. Oče blagoslovite! Oče, očajna sam danas i jako uplašena za mog sina, koji ima zdravstvenih problema.

 o.Gavrilo - Bog blagoslovio.
 
*** Oče, slezina mu nije u redu i sumnjaju na svašta, uzeli su krv i u ponedeljeak će se znati rezultati. Može da bude neki virus, ili neka autoimuna bolest, a može i genetska.
 
 o.Gavrilo - Šta ćete bolest brzo i iznenada dođe.
 
*** Meni je strašno da moje dete zbog mojih grehova strada i ne znam šta da uradim, molim se Gospodu i Presvetoj Bogorodici stalno, molila sam se i u trudnoći,a u sredu smo išli da se pričestimo.
 
 o.Gavrilo - Moraju i iskušenja da budu ma koje vrste.
 
*** On je tako dobar i pametan mali dečačić. Uvek mislim da sam ja kriva.

  o.Gavrilo - Sigurno na majku.

 ***  Kriva sam zbog svadljivosti svoje prema mužu (često) i lošeg temperamenta i ljutnje ili zbog svog misionarenja. Daj Bože da nije na mene, nego na oca.

  o.Gavrilo -  Pa dobro da tako misliš da bi uvek bila na oprezu i da bi se čuvala greha.

 *** Muž  je mnogo pošteniji od mene i neiskvaren, često je kao dete, zato je mene i privukao. Nedavno sam misionarila jednoj prijateljici iz detinjstva koja mi se stalno žali da imam više vere od nje i da se za nju molim, a ja se plašim za svoju familiju isto  oče  i mislim da nije neka teška bolest i htela sam da tražim Vaš Blagoslov da postim van posta za zdravlje mog sina (moje dece, imam i ćerku).

  o.Gavrilo -  Dobro, razmenile ste mišljenja i životna iskustva,  tvoja drugarica i ti.
 
*** Kažite mi, molim Vas šta da čitam da povratim veru i oteram demone, koji me plaše i govori mi najgore. Ovoj mojoj drugarici stalno govorim da poseti Manastir Lepavinu , a ona kaže da bi volela imati veru kao ja, zato što sam joj par puta nešto napisala, pa joj se tako čini da ja imam veću veru.

  o.Gavrilo - Čitaj i moli se, jer svaka je molitva lekovita i delotvorna ako je usrdna i od srca.
 
*** Znam da sam i ovde pričala nekima, npr. Jednoj osobi iz Argentine koja kaže da je ateista, a moj sveštenik iz Srbije mi je rekao da ja najbolje da drugima ništa ne pričam. Čitala sam juče i danas Akatist Presvetoj Bogorodici Brzopomnici (a u ruci sam držala Ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i ikonu Pokrova Presvete Bogorodice) i Akatist Svetom Pantelejmonu. To sam našla na internetu. Možda bih do ponedeljka trebala da postim? Pročitala sam da je molitva jača kada postimo.
 
 o.Gavrilo - Ne treba da budeš mutava. Samo ti misionariši i ne zna se na koje tlo zemlje će zrno da padne i može mnogo roda da donese.

 *** Isto tako osećam. Na krštenje moje ćerke pozvali smo i jednog inovercai još jednu inovernu osobu, koleginicu mog muža.
 
 o.Gavrilo - Revnosna si , pa redovno slušaš Radio Blagovesti.

 *** Trudim se, ali moram priznati da mi se dešava da ne mogu da se skoncentrišem, pa slušam a ne čujem, pa sam tako emisiju od pre neki dan slušala 4 puta da bi sve čula.

  o.Gavrilo - Ti redovno odlaziš nedeljom i praznicima na Sv. Liturgiju.Znači da si dobro utvrdila gradivo iz veronauke sa Radija Blagovesti.
 
*** Trudimo se da redovno idemo. Moj muž ranije nije baš hteo da ide i često nas je čekao u autu (idemo u rusku crkvu), ali otkako je bio na Atosu (ovo leto) želi i on da ide, a Radio Blagovesti sluša još više nego ja.Stvarno se čudo desilo sa njim, i polako postaje vernik! Proveo je samo jedan dan na Atosu (u Hilandaru) i vratio se kao drugi čovek.

 o.Gavrilo - To me raduje da imam dobrog redovnog učenika na mojoj virtualnoj VERONAUCI.
 
*** I mene raduje što je tako, jednom sam u subotu uveče osetila stid pošto sam pomislila na Vas i kako se Vi trudite, a kako se ja ne trudim.
 
 o.Gavrilo - Vidite kako se i na ovaj način može misionariti, samo je potrebno volje, a i znanje iz informatike da bi se na taj način moglo raditi.
 
*** Ovaj način misionarenja je odličan i pričala sam u ruskoj crkvi o Vama i Vašem radiju. Jedan nemac se zainteresovao (muž jedne Ukrajinke sa kojima se družimo). Meni je jako žao što u Manastir Lepavinu ne dođosmo letos. (Bili smo samo jednom pre 2 godine, ali ne na Liturgiji), a sve mislim da samo bili, da sada ne bi imali ovo iskušenje, koje sam pomenula u vezi sa detetom. Sveštenik kod kojeg se ispovedam u Srbiji je meni stalno ponavljao da se ne brinem i da je moj sin zdrav, a ja sam stalno njega videla kao da nešto nije u redu i brinula se i sada kao da sam ja to izazvala svojim brigama,  ili me duhovnik nije dobro upućivao, u neodumicama sam.

Što se tiče misionarenja, ja volim to da radim, ali ne nametljivo, ne kao sektaši.Oko nas su sve ateisti. To je strašno kakva je situacija ovde. Ja sam išla ovde na kurs nemačkog jezika i profesorica otvoreno priča kako je ateista, a i većina studenata su iako su većinom iz zemalja bivšeg Sovetskog Saveza.

 o.Gavrilo -  Samo ti budi uporna, jer sektaši daju dobar primer kako se treba revnovati i biti uporan, i pritom trebaš "svoje čuvati, a tuđe poštovati".
 
*** Nemci ovde gde smo mi nisu baš neki vernici, bar ja nisam takve upoznala. Što se tiče sektaša, mislim i ja tako, imam prijatelje iz amerike mormone, inače divne ljude bez obzira na njihova ubeđenja, pa malo i diskutabilan nastup. Pomenula sam Vam ovu moju drugaricu koja tvrdi da je moja vera jača. Jedino je ona iako pripada drugoj crkvenoj zajednici uvek bila čista i bila je skroz drugačija pd svih drugih. Ona je tačno znala i u kući naučila da razlikuje zlo od dobrog i šta treba da radi i sa kim da se druži, a sa kim ne i i niko je nije mogao nagovoriti na nešto. Ne znam kako oni vaspitavaju svoju decu da deca budu tako dobra i da ne padaju u iskušenja ovog vremena. Upoznale smo se u srednjoj školi, kada sam ja imala 18 a ona 17 godina. Nikada nisu bili nametljivi, samo mi je njen tata jednom dao neke knjižice i vodili su me na kampovanje sa njima i dan danas mi se javljaju.
 
 o.Gavrilo - Ne zna se  ko šta nosi u sebi. Svaki je čovek stvoren i rođen na ovoj planeti po liku Božijem.
 
*** Mene su u Americi neki ljudi fascinirali svojom verom, pošto do tada nisam videla da ljudi toliko veruju i idu u Crkvu i malo sam bila lutala po nekim knjigama, ali hvala Bogu ipak konvertirala. Ja sam bila ubežena da je neka od protestantskih zajednica ta koja poseduje istinu i pošto nisam znala u koju da krenem (to je bilo glavno raskršće u mom životu kada sam imala neko iskušenje i počela da se kajem za svoj dotadašnji život) počela sam da se molim Bogu da mi pokaže u koju crkvu treba da idem i desilo se ono što nisam očekivala, odnosno što sam najmanje očekivala, jer Gospod me je doveo u našu Pravoslavnu Crkvu!
 
 o.Gavrilo - Ljudi kažu "Svoje čuvaj, a tuđe poštuj."
 
*** Meni je samo nedostajala veronauka i zato nisam puno znala, i nekako nisam nalazila nikog da mi pomogne, ulazila sam u crkvu i nisam razumela, ali kod Rusa je malo drugacije, oni odmah prihvate novog u Crkvi i svi su kao jedna porodica. Kod nas u Srbiji isto ima toga i sada se mi sve već dobro znamo, ali treba puno puno vremena da se to desi, ta duhovna kolektivna zrelost.Kod Rusa (bar je to moje iskustvo) je to nekako bliže, više se druže posle Liturgije, mole jedini za druge. Ja sam u ponedeljak kada je moj sin imao bolove zvala jednu sestru iz ruske Crkve i ona i još jedna sestra su odmah to veče čitale molitve za zdravlje mog sina, a kada je moj sin u martu ove godine pao sa tobogana i bio u bolnici da se proveri da li je povredio glavu, ta sestra jedna ,a da ja to nisam znala, otišla i trazila od sveštenika moleban za zdravlje mog sina, koji je htela onda da plati, ali sveštenik nije hteo da uzme od nje novac i rekao je da će to uraditi. Kada smo prvi put došli u Crkvu sveštenik nam je rekao da smo više nego dobrodošli i uvek jako lepo sa nama priča i savetuje nas, a inače je jako mlad (1963 god.) i duhovnik mu je jedan drugi sveštenik, koji je duhovno čedo Ave Justina Popovića, a nije Srbin. Da dodam da ima ovde dosta Nemaca, koji su se krstili i postali pravoslavci i pravi su vernici.

Ja poštujem ja tuđe veoma i tolerantna sam prema svima, ali sam u životu često bila žrtva svoje lakovernosti prema drugim ljudima i zato sam dosta stradala i sada stradam.

 
 o.Gavrilo - I kod nas se druže verinici. Ja sam inače četiri godine  bio duhovnik u Srednjoevropskoj eparhiji, pa sam upoznao prilično život vernika i revnuju oni, koliko mogu, za svoju veru pravoslavnu i čuvaju svoje običaje, a imaju oni i dobrog arhipastira Episkopa Kostantina koji dobro vodi i brine se za svoju pastvu.
 
*** Dobro je da je tako,a mi smo u gradu u kome nema Srba puno, pa nema ni naše parohije. Inače ja ovo što sam navela, to je samo bilo moj iskustvo iz Srbije, ali ne žalim se, samo sam u početku, kada sam tek ulazila u život Crkve imala potrebu da što više saznam, a nisam znala kako i želela sam da nekog poznajem iz Crkve. Posle sam uupoznala i sada se i tamo osećam kao kod kuće. Ovde u jednom gradu u Nemačkoj u hramu našem dobila sam vaš duhovni listić. Sveštenici su divni. Jedan mi je dao vodu sa Ostroga da pijem u trudnoći pošto sam imala problema i rekao da ga slobodno nazovem ako imam duhovnu potrebu.

 o.Gavrilo -  Svuda su naši sveštenici dobri i brinu se za svoje stado, koje im je povereno od Crkve.
 
*** Oče, ne želim da budem dosadna ili kao onaj čovek što Vas je nazvao da naruči molitvu i rekao da on i dalje čeka ispunjenje svog zahteva. Znam da treba doći da bi se dalo ime i ne tražim da se molite za mene, ali molim Vas najviše na svetu da napravite jedan izuzetak pošto se ovde radi o detetu malom, koje nije ništa skrivilo pa da se za njega pomolite da se Gospod Bog i Presveta Bogorodica smiluju na nas i da u ponedeljak rezultati budu dobri, a mi roditelji u miru. Mi ćemo doći vrlo brzo da se Gospodu Bogu i Presvetoj Bogorodici i Vama, slugi Božijem zahvalimo. Oprostite oče, jer ja nisam mislila da neki od sveštenika nisu dobri.  Ja svakog sveštenika poštujem i molim se Bogu i za Vas i za sveštenika iz Srbije iz Novog Sada, a i za ovog ruskog sveštenika.
 
 o.Gavrilo - Može da se dogodi i po koji "kukolj", ali se to da popraviti i ispraviti.
 
*** Ja nikada nikom ne dam da priča ništa loše o nekom svešteniku u mom društvu i zato sam se jednom sa jednim čovekom posvađala pošto stalno priča protiv nekog sveštenika,  a on čak i nije kršten (taj koji priča),  a sudi o tom čoveku na osnovu nekih klevetanja i na osnovu toga koliko je ostao kod njih u kući kada osveštava vodicu.
 
 o.Gavrilo - Šta ćeš, jer ne mogu se nekome zatvoriti usta da govori, ali samo mu ne treba dati povoda da nešto loše kaže za nekoga.
 
*** Ja sam samo htela da pohvalim ovog našeg sveštenika,  a i sveštenik u Srbiji je divan. Moja mama kad ga sretne kaže kao da sam srela anđela,i odmah bi se u tuzi svojoj zbog smrti majke,  bolje osećala kada bi tog sveštenika srela. Inače kada smo mi bili u Manastiru Lepavina, bio je i jedan gospodin, koji je rekao je da je rodom iz Negotina i pošto je moj sin tada nosio kadionicu , koju smo bili kupili u ruci i jako mu se to bilo svidelo i samo je trčkarao sav srećan ispred Crkve i nikom nije dao tu kadionicu, taj čovek je rekao: ''Hoćeš li ti možda biti sveštenik“, a ja nisam ništa rekla, ali volela bih  da on bude sveštenik i samo da je živ i zdrav. Letos smo na Divcibarama videli Igumana  Hilandara i tražili blagoslov od njega. On je tamo bio na oporavku.
 
 o.Gavrilo - I u vrtu cveća ima različitih vrsta cveća u različitim bojama i svaki cvet miriše na svoj način, ali je cvet među cvetovima u gradini cveća.

 *** Mi svi treba da znamo da ne možemo ni da očekujemo da su sveštena lica svetitelji i ipak treba da znamo da su i oni grešnici kao ljudi, ali nose tajnu šveštenstva, a ljudi koji ne idu u Crkvu misle da svi koji idu u Crkvu treba da odmah budu sveti, a pogotovo sveštenici i onda moj tata ili muž ranije bi rekli:“ I ti ideš u Crkvu?“. Ljudi koji su nevernici i koji ne idu u Crkvu, samo pokušavaju, mada ima izuzetaka i među njima, nešto da kažu protiv nekog iz Crkve ili za nekog sveštenika kao da su oni sveti pa da mogu tako da govore. Moji to ne rade, ali čula sam od nekih. I vrlo često mi se dešavalo da me neko napadne zbog toga što sam vernik, a neki ateista  hoće da mi dokaže suprotno. Kao da im smeta kada neko veruje.

 
 o.Gavrilo - To kažu oni, koji su zahvaćeni virusom "lenjivitisa" da ne bi nedeljom i praznicima išli u Crkvu.

 
*** U pravu ste. Moja drugarica, Argentinka me pita u zadnju sredu (nakon što sam joj rekla da smo deca i ja bili na Liturgiji, da li će moja deca kada odrastu isto biti pravoslavci,a to me pita sa nekim žaljenjem. Njen sin  je jedva preživeo kada se rodio pošto se rodio tri meseca ranije, a dobio je ime Nikolas po Svetom Nikoli, kome sam se ja stalno molila pred njegovom ikonom, a našom krsnom Slavom (njoj to naravno nikad nisam ni rekla) i kada je dečko bio pre neki dan ovde na čuvanju, prišao je ikonama i jako zainteresovano posmatrao (inače nekršteno je dete, pošto su roditelji ateisti)

  o.Gavrilo - Zbog čega ona sažaljeva.
 
*** Ne znam, jer ona je po rođenju rimokatolkinja, ali kaže da je ateista. Njih je petoro dece majka ostavila kada je ona imala 4 godina i kaže da ih je jedno vreme čuvala tetka, koja je bila rimokatolkinja, ali jako stroga i loša žena. Možda zato takav stav ima prema veri, a možda i misli da je sve to isto. Nije ona direktno rekla da sažaljeva, ali tako sam ja to doživela, neki njen komenta kroz smeh. Ovako je dobra duša i majku je našla posle puno godina u Italiji i sve joj je oprostila, jedina ona od njih petoro
dece,a  ostali kao i otac neće ni da čuju za majku. 

 o.Gavrilo - Pa dobro i ona ima slobodu da ima svoje mišljenje i niko ne može da zna ko šta misli, jer to se ne može znati samo može biti pretpostavka.
 
*** Ona i ne zna puno o Crkvi, pa nije ni čudo da tako misli. Meni samo nije jasno kako toliko ljudi ima koji nemaju nikakvu potrebu za duhovnošću. Ja sam oduvek imala tu poztrebu, i kao mala u vreme komunizma ja sam gledala da nešto saznam i da me neko odvede u Crkvu, a moje roditelje je to posle čudilo.

 o.Gavrilo -  Verovatno da je neko u tvojoj familiji bio pobožan i privržen Crkvi i svojim običajima.
 
*** Moj prvi dodir sa duhovnošću je bio preko jedne prijateljice rimokatolkinje, koja je išla na veronauku, pa je meni sve prepričavala, a ja sam čak tražila da mi donese da čitam, pošto tada nisam znala da postoji neka razlika , a posle sam u manastiru sebi kupila knjižicu ''San majke Božije'' i prepisala tri molitve u svesku i naučila napamet i počela da se molim, a nikada to nisam rekla nikome, ni mami, ni tati i mislim da oni pojma nisu imali da se ja svako veče Bogu molim. Prabaka nas je i krstila, a da tata nije ni znao. Ona je želela da svi budu kršteni i kada je bila prilika uzela je mene i sestru i moju mamu i odvela u jedan manastir na Fruškoj Gori i nismo imali ni kuma, a monahinje su rekle pa ne možemo da se krstimo sada, a onda je prabaka upitala zašto i rekla je ovo Crkva i da je decu dovela u Crkvi da ih krsti i da nas je odvela u rimokatoličku ne bi uopšte bilo pitanja da li može ili ne može i kada su monahinje to čule, odmah su nazvale  Vladiku i on je došao i krstio nas, a kuma je bila jedna od monahinja. Da ona to tada nije tako uradila, mozda se mi deca nikada ne bi ni krstili.
 
 o.Gavrilo - Vidiš da su bake uvek bile nabolje veroučiteljice duhovne i vaspitačice u porodici.
 
*** I tatina mama je bila pobožna, ali ne i praktičan vernik. Tatin  brat nas je vodio za Božić u Crkvu na jutrenje i mi smo se tome jako radovali,a bilo je to vreme kada krilo da se ide u crkvu i moj otac je morao da krije, ali stric ne.  Nije mi ipak jasno, kada je sve to tako, zašto moja sestra nije pobožna. Ona je isto krštena kada i ja i iste ima pretke, a ona nije baš zainteresovana za Crkvu, mada kaže da veruje u Boga, ali se nikada nije ni pričestila.
 
 o.Gavrilo -  Verovatno je obredni vernik i slavi Slavu i Božić i Uskrs. To  verovatno zna , te velike praznike.
 
*** Moja želja da se pričestim po prvi put je možda i bila zbog toga što sam to čula od drugarice rimokatolkinje, ali naravno još jedna drugarica i ja smo otišle u pravoslavnu Crkvu pošto smo Srpkinje. 

o.Gavrilo -  Tebe je prabaka jako dobro vaspitavala u veri pravoslavnoj i od nje si poprimila tu pobožnost i duhovni gen.
 
*** Nisu oni mene vaspitavali i tome učili direktno, barem se ja toga ne sećam, ali u svakom slučaju sigurno su puno učinili za moju veru, pogotovo prabaka koja nas je odvela da se krstimo. Ja pomislim da možda moja kuma monahinja se najviše molila za mene pošto sam ja jednom bila kod nje sa mamom i dedom i sestrom u poseti i sa još jednom Amerikankom i tada još nisam bila praktičan vernik, i ja sam bila oduševljena šta sam čula od mame te Amerikanke, koja je jako pobožna i to sam njoj rekla, mojoj kumi.

Možda je ona videla da bi ja lako mogla konvertirati, pa se molila za mene. Ona se upokojila možda baš tada kada sam je počinjala da ulazim aktivnije u Crkvu. Nikada više  posle nisam je videla niti sam imala priliku da sa njom o duhovnim pitanjima razgovaram. Nije lako sa tim iskušenjima koja dolaze od druge duhovne priče tj. druge vere. Ja sam se pokajala i dosta sam plakala i ispovedala sam moje grehe, ali i dalje zbog njih stradam. Želela bih nekako pravi mir se useli u moje srce i u moju kuću i da su mi deca zdrava, a moje zdravlje neka bude kako bude.

  o.Gavrilo - Eto vidiš da si ti sretala sve dobre i verujuće ljude, pa i to je uticalo na verski život da si postala praktični vernik i da i drugima možeš da kažeš o veri i da budu dobri i pošteni ljudi i svojim primerom pokazuješ i dokazuješ svoju veru.

*** Ne znam da li mi treba pomoć nekog duhovnika kako da savladam tu borbu koja mi se dešava nekada, kako da savladam nemire, strahove, kada vera nije jaka i te promene raspolozenja. Nekada mi se sve čini divno, a nekada kao danas ruši mi se sav svet i onda ne mogu da funkcionišem, ne mogu da brinem o deci, o sebi, budem skroz izgubljena. Danas smo  se muž i ja posle tog doktora i pregleda tražili više od sat vremena po parkingu i na kraju su on i ćerka došli kuci, a sin i ja ostali u gradu sve dok nas nisu nazvali i rekli gde su. Ja njega nisam čula šta mi je rekao i mislila sam da su ispred nas, a bilu su iza.
 
 o.Gavrilo - Potreban ti je duhovnik, a duhovnik ti je tvoj sveštenik u parohiji gde ti živiš i kojoj pripadaš i ideš nedeljom i praznicima na Liturgije. To je tvoj duhovnik i njemu se obrati za duhovne savete.
 
*** Hoću, samo što je sada na godišnjem izgleda. Malo sam pričala sa njim i ispovedala se dva puta, ali ne zna on još o meni puno toga.
 
 o.Gavrilo - Vratiće se, nije sad baš potrebno hitno i verovatno da ga neko zamenjuje od sveštenika.
 
*** Imala sam duhovnika u Srbiji i sada odem kod njega kada smo tamo, ali on stalno misli da ja umišljam i tražim problem.
 
 o.Gavrilo -  Dobro, to je kad odeš u Srbiju.
 
*** Sveštenika  zamenjuje  jedan sveštenik Nemac, moguće da je i monah jer izgleda kao sveštenomonah, a ja, pošto smo ovde kratko još uvek ne govorim tako dobro Nemački da bih mogla sve reći. Kod ovog drugog sveštenika pričam na Engleskom, jer je on doktorirao ili magistrirao u Americi i dobro govori engleski. Volela bih i ja da Vam nekad nešto za sajt prevedem sa Engleskog samo da malo ojačam duhovno i budem bolje organizovana sa decom i poslovima, u stvari mogla bih i sada, ali možda ne tako brzo. Inače taj naš sveptenik ne zna srpski, zna ruski i Nemac je, a ruska je crkva kao što već rekoh.
 
 o.Gavrilo - Ali se možete sporazumeti.
 
*** Da. Inače nisam pre znala da kada se prilazi da se ispoveda da se prvo zatraži oproštaj od svih vrenika i onda se priže i stavi ruka na Sveto Pismo. 

 o.Gavrilo -  E, da završimo za danas, ovaj naš duhovni razgovor.

*** Mnogo vam hvala! Posle razgvora sa Vama  bolje se osećam i malo mi se vraca vera. Verujem da će ipak sve biti u redu.

 o.Gavrilo -  Bog blagoslovio.

*** Blagodarim oče Gavrilo.
 
 o.Gavrilo -  Amin.

 

Na dan Sveštenomučenika Dionisija Areopagita 2009. god.