RAZGOVOR ARHIMANDRITA GAVRILA  (VUČKOVIĆA) SA SESTROM  BRANKOM TALIĆ , vođen preko SKYPE programa povodom pojavljivanja dve duhovne pesme snimljene na DVD, koje peva upravo otac Gavrilo

 ***      Pomaže Bog, oče Gavrilo. Blagoslovite!
 Oče, sinoć sam poslala Vaše duhovne pesme sestri Ljilji sa kojom ću najviše saradjivati. Preko kamere sam posmatrala Ljilju dok je gledala i kad je videla šta je dobila, samo je vrisnula:  - „Jao, pusti me da slušam ovu duhovnu lepotu“. Bukvalno me oterala. Stvarno se obradovala,  dok je na početku bila iznenadjena i nije mogla da veruje.
 Tako, da znate, oče, slušaju Vas u Vankuveru uveliko.
 A ja sam, oče, istog momenta, kada sam ugledala na web sajtu Duhovne pesme,  koje ste ovekovečili, prosledila ocu Miroslavu naglasivši njihov značaj u smislu neprocenjivog duhovnog bogatstva. Iskreno se nadam i od srca bih želela da na predstojećim Srpskim Danima u Vankuveru naši verujući ljudi slušaju i zavole Vaše duhovne pesme. A ja sam Vam neizmerno blagodarna što ste ovo objavili na način na koji sam ja doživela Vaše duhovno pojanje.

otac Gavrilo - Na koji srpski radio misliš da se objave ove moje pesme?

***         Ja sam pesme poslala ocu Miroslavu tako da samo on može da blagoslovi gde će da ih objavi, a o tome ću sutra razgovarati sa njim. Lično mislim da treba da ih stavi na sajt Američko - Kanadske Eparhije. Vladika Georgije dolazi 19.09. u crkvu Svetoga Save, pa me otac Miroslav još za Veliku Gospojinu pozvao da dodjem. Toga dana biće velika proslava.
 
otac Gavrilo - Vladika Georgije i ja smo školski drugovi. Završili smo teologiju kod starca Evstatija u Ovčar Banji u manastiru Preobraženje. Ako Vladika Georgije bude čuo moje pojanje, iznenadiće se...

***        Nisam znala da ste školski drug sa vladikom Georgijem. Božija volja se projavljuje u svemu. Sestra Ljilja mi je rekla da su joj svi prijatelji sveštenici i ona uopšte kontaktira sa mnogo hodočasnika, pa ćemo nas dve već smisliti kako da što više mirjana čuje Vaše pesme. Ipak, ja bih najviše volela da iznenadimo Vladiku Georgija. Mogu da zamislim kako bi se Vladika Gergije iznenadio kad bi Vam prepoznao glas?
Sestra Ljilja je inače zadužena za organizaciju i strašno voli Lepavinu.  Ja ću odsesti kod nje, pa ćemo da iznadjemo najbolje rešenje da se Vaše pesme čuju i da ih vernici osete i dožive. Ustvari, ja bih volela da se sve vreme, dok ja prodajem knjige u toku održavanja manifestacije „Srpski Dani“, Vaše duhovne pesme mogu  čuti i videti.

otac Gavrilo - Ako vas dve tako odlučite, neka tako i bude. Ali, da to ne dosadi ljudima...? Mnogi više vole da čuju Cecu i Lepu Brenu.

***         Ma kakve novokomponovane! To je sve, samo ne muzika. To je izvijanje i mučenje tela a sve u cilju formiranja mišića za publiku, koja onda pada u trans.
Tačno je da naši ljudi nisu vaspitavani da slušaju i razumeju pravoslavnu duhovnu muziku. Jednostavno su otupeli od tih „muzičarki“, koje samo trče za novcem, pa su u suštini žrtve i pevaljke i publika. Vreme je da ljudi oplemene dušu.
     Vladika Georgije dolazi 19.09.09. na bdenije, a u nedelju 20.09.09. u 10:30 biće Sveta Arhijerejska Liturgija, a u 12h biće  Trpeza ljubavi. Možete da zamislite, oče, da pre ručka Vladika Georgije čuje Vaše pesme. E, to bi bila prava proslava.

otac Gavrilo - Evo jedne fotografije iz vremena našeg školovanja u Ovčar Banji u manastiru Preobraženje. Vladika Georgije je sasvim u gornjem redu u sredini pored brke, koji je malo podigao glavu na gore. On je tu visok i suvonjav dečak, mislim da je tada imao oko 15 godina, ali to ne mogu baš tačno da znam. A ja sam u donjem redu, upravo pored njega. Tad sam već bio monah.
 http://www.manastir-lepavina.org/
Treba kliknuti na ovu fotografiju, pa će se povećati.

***     Oče, Vas sam odmah prepoznala i bez okvira, a mislim da sam pogodila i koje je Vladika Georgije, po Vašem opisu. Kako je to lepo! Školska drugarstva se pamte za ceo život. Evo, upravo sam uvećala sliku i koliko mogu da primetim Vaša slika iz detinjstva je ustvari lajt-motiv, koji proseže kroz ceo Vaš život. Sve se menja, ali, u svakoj Vašoj slici, oče, ja prepoznajem tog dečaka.
Oče, tako bi bilo dobro da snimite sve svoje pesme i da se nadju na jednom albumu, i zbog našeg nasledja u budućnosti, koje Vi stvarate danas, bilo bi dušekorisno da se snimi taj album, koji bi bio prepoznatljiv znak naše Pravoslavne vere, Svetogorski obogaćen u duhovno-teološkom smislu. Libreto je vrlo bitan, jer vernici razumeju reči i polako pevuše. To ulazi u uvo i ide po malo i tako teče, teče.
Letos ste, ali samo jednom, otpevali jednu tako blaženu i nežnu pesmu. A ja sam poželela da je slušam svaki dan.

otac Gavrilo - Da li pamtiš bar početak pesme koja ti se urezala u pamćenje? Odmah mogu da je otpevam preko internet radija „po narudžbini slušalaca“. A mogu i neku drugu, ako ne možeš da se setiš koja je to bila pesma.

***     Pa Vi ste, oče, najdivniji na svetu. Bože mili i dragi, pa Vi biste mi odmah otpevali...!? A ja ću da sednem i da odslušam arhiv, pa ću da nadjem tu divnu pesmu. Inače, više mi znači to što ste poželeli da mi je otpevate, nego da ste stvarno otpevali. A, i  „kako da naručim pesmu, kad nemam čime da platim“? Zaista bih Vas zamolila da mi otpevate, eto, pesmu koju Vi najviše volite.

otac Gavrilo - Nema ko tu šta da plaća. To je besplatno. Samo ti uključi kompjuter da možeš da čuješ radio i, eto mene kod vas u Kanadi, za minut.

Nakon petnaestak minuta otac Gavrilo se javlja na skajp i kaže:

otac Gavrilo - „Završen je koncert duhovne muzike. Da li su ispunjene želje? Bile su to tri pesme iz repertoara“.

***     Jeste, oče, hvala Vam veliko! Sada su pluća raširena od ponosa na „Nebesku Srbiju“, a sve brige su pobegle glavom bez obzira.
Oče, odakle Vam tako lepe pesme? Gde ste ih to iskopali? Molim Vas da ih sve snimite.
 Nemojte da ih prepustite zaboravu. Treba da ih slušamo i da se iz njih napajamo. A kad ih slušamo, to je kao da ste Vi tu, sa nama.

otac Gavrilo - Samo, ove pesme su uglavnom po mojim arijama, jer, kako mi dođe, tako ih i pevam. To ide samo od sebe, direktno iz srca.

***    Pa, u tome i jeste svežina i raznolikost Vaših pesama, nedokučive su kao uostalom i Vi, oče. Svaki put ih pevate na drugačiji način, mada je u Vašem srcu puno ljubavi, tako da, iako su  različite, Vaše pesme kad se slušaju uvek ostavljaju isti utisak, jer dolaze iz  Vašeg srca.

otac Gavrilo - Ja ranije nisam mogao tako da pevam. To mi je došlo odjednom da tako pevam i, eto, sada, kad sam sebe slušam, kao da neko drugi peva, kao da nekog drugog slušam kako peva...
A pesme su napisane još za života svetog Vladike Nikolaja Žičkog,  kad je postojao Bogomoljački pokret. To su duhovne i veoma osećajne pesme i sve zavisi kako ih ko prima i prihvata.

***     Oprostite, oče, da li znate autore tih pesama? Bogomoljački pokret je zaista ostavio neizbrisiv trag i upravo ga je najbolje okarakterisao sveti Vladika Nikolaj Velimirović, svestan njegove naprednosti.
 Ja ih primam veoma dobro, prijaju mi i prihvatam ih kao dušelekovite, blažene, pa ponekad i otplačem, jer me podsećaju na nešto što sam mnogo volela, čega je sve manje... Ja volim preduzimljive ljude, ljude od akcije. Medjutim, kroz istoriju se stalno vrti jedno te isto, ljudska nesposobnost da prepozna značaj i veličinu učinka radnog čoveka.

otac Gavrilo - Nema potpisanih autora ovih pesama, možda neke imaju, ali iz ovih pesmarica, iz kojih ja pevam, ni jedna pesma nema potpis svog autora.

***    Eto, i po tome se vidi kako mi ne prepoznajemo i ne znamo da cenimo ljude, koji su obeležili našu kulturu i naše postojanje. Šta mislite da se jedan Švaba ili Englez dočepa tako nečeg vrednog? Nikada neću zaboraviti kad me jednom učiteljica Engleskog jezika na prvoj godini pri obilasku muzeja upita: -  „Pa, kako vam se dopada naša engleska kultura?“ Ja sam joj odgovorila: - „Oprostite, ja ništa nisam videla od vaše kulture. Sve je ovo indijanska kultura“.
 Indijanci su starosedeoci ovde, a Enlglezi i Francuzi su ih porobili, prisvojili im kulturu, pa se hvale tudjim perjem. Mi Srbi imamo pesme koje su naše, srpske. To niko više nema na svetu, a, vidite,  nemamo ni imena autora tih pesama. Onda nije ni čudo što nam sve ide ovako kako jeste.
 Oče, kažete da ni Vi sami ne znate kako se dogodilo da te pesme tako zvuče kad ih pevate, a da ranije niste tako pevali. Verovatno, to po Božijoj volji dodje do nekih promena u samom našem bitku, koje mi ne možemo da shvatimo i da razumemo? Mislim da je to sličan osećaj kod mene kad nešto pišem. Nekako mi se čini da to neko drugi radi i da ja uvek pišem sebi. .Pri svemu tome, što naš um ne može da razluči, važno je da su  promene na bolje i da doprinose boljitku i kod dugih osoba.

otac Gavrilo - Da, te pesme su nastale i pevane su  u vreme svetog Vladike Nikolaja, i to je meni ostalo u podsvesti, a posebno način pevanja, jer sam ja ponikao iz Bogomoljačkog pokreta iz mog kraja, odakle sam rodom.

***     Izgleda kao da je potrebno neko vreme da stvari sazru, kao i svi plodovi Božiji,  i da nam se tek onda otvore i ponude u svojoj najvećoj dobrobiti? Vaše pevanje je Božijom voljom počelo da se ispoljava kad je došlo vreme za to. Ništa ne može mimo volje Božije. Sad je pravo vreme da pevate i da pružate radost i sreću svima oko sebe.
Jednom me majka moje najbolje prijateljice upita: - „Šta ne možeš nikad da sakriješ i šta nikad ne možeš da kupiš?“, i, pošto sam ja ćutala, odgovorila je, - „Poreklo“. I zaista, za naš budući život  dominantan je taj faktor rodjenja i odrastanja u porodici i sredini, koja nas okružuje. Sva blaga, koja otkrijemo tada, nosimo sa sobom u svom sećanju, srcu i duši za ceo život, nadahnjujući i dopunjujući i sebe i druge tim početnim blagom iz detinjstva. Posle se to modifikuje, dogradjuje i razradjuje, zavisno od svakog čoveka.
 Nepobitno je da se ono, što smo iz svoje kuće poneli kao plodonosno, tokom života umnožava, a presudan je i uticaj sredine, eto, kao što se Vama, oče, desilo slušajući Bogomoljački pokret. Sve je to u Vama bilo možda negde potisnuto, a onda po Božijem promislu se ispoljilo gromoglasno, i otišlo u javnost s dubokim uverenjem da snimanjem duhovnih pesama činite pravu dušekorisnu stvar.

Čini se kao da sam Gospod prati čovekov unutrašnji osećaj prema onome za šta je svako od nas predodredjen i onda, u jednom momentu, bladarno nas obaspe da ono, čime smo obdareni i pokažemo i podelimo sa drugima.

Moramo konstatovati da ljudi, bili oni verujući ili ateisti, ne mogu neke stvari pomračenim umom u celosti razumeti. U tom slučaju, prećutno ili javno su prisiljeni da priznaju dejstvo najjače Sile, Sile Boga Svevišnjega, Koji im svojim delovanjem pokazuje da je tu, sad i ovde, neopterećen ljudskim uverenjima. Svetlost Božija obasjava sve.
Eto, ko bi mogao da pretpostavi da će meni ovog jutra sam Visokoprepodobni Arhimandrit otac Gavrilo ukazati toliku čast i poštovanje i otpevati svoje tri prelepe duhovne pesme? Pa, to je blagodat Božija!

otac Gavrilo - Nije to kod nas bio neki veliki pokret bogomoljački, nego jedna mala grupica od desetak pobožnih ljudi, koji su svake nedelje i o praznicima išli u crkvu i postili sve postove po propisanim Crkvenim pavilima. Znači, upražnjavali su post sredom i petkom i živeli molitvenim načinom života u kući, koja je „domaća crkva". U toj i takvoj sredini  bio sam od malena, otkad znam za sebe, sve dok nisam 1961. godine otišao u manastir i pošao monaškom stazom, pa, eto, sve do današnjeg dana.

***     Na tom primeru se najbolje vidi kako je i ta grupica pobožnih ljudi delotvorno uticala na Vas. Imali ste u najranijem detinjstvu priliku da vidite pobožne ljude, koji su poštovali i pridržavali se crkvenih pravila.

otac Gavrilo - Da, ali ta grupica je pripadala Bogomoljačkom pokretu, koji je vodio sveti Vladika Nikolaj pre Drugog svetskog rata.

***     Oče, Vi ste 1961. godine  otišli u manastir, a ja sam tek učila prve korake.
Vi najbolje znate koje je sve transformacije sveti Vladika Nikolaj prošao u svom životu? Neosporno je da mu je Bogomoljački pokret mnogo značio. Po izvorima, koje sam ja našla, bogomoljci su, pod vodjstvom  svetog Vladike Nikolaja Velimirovića bili najnapredniji i daleko najodaniji poštovaoci religije i crkvenih pravila. Izgleda da su oni bili srž naše teologije tog vremena.

otac Gavrilo - Da, sveti Vladika Nikolaj je bio narodni Vladika, uvek je bio sa narodom i sa svojom pastvom i zato je ostavio dubok trag. Sećanje na njega i njegov pastirski rad i sve što je posejao, mi još beremo. Da, da, mi beremo te duhovne plodove sa njive, koju je on posejao, i duhovno se njima hranimo.

***     Ja verujem i nadam se da se i danas  napajamo iz duhovne riznice svetog Vladike Nikolaja. Mnogo je naš sveti Vladika mučen u toku Drugog svetskog rata, a muke su se njegove nastavile i u Americi. Živeo je i radio na ovom Severno-američkom kontinentu, ali ga je duša stalno vukla rodnoj Srbiji i oči njegove su ostale uprte u ... „tamo daleko“. Vladika Nikolaj ja bio izuzetno vredan čovek i voleo je svoj narod i bio veliki patriota. Njegove zemaljske muke i stradanja su bolna i preteška.  Zaradio je spasenje duše svoje svojim zemaljskim proganjanjima, poniženjima, bolima..
Pretpostavljam da je danas teško naći „Domaću crkvu“, koja stvara jedan svečarski i poštujući odnos u svojoj  kući. Možda je Bogomoljački pokret i uticaj Vašeg ujaka bio opredeljujući u izboru monaškog poziva. Verovatno ste još kao dete osetili duboku potrebu da sav svoj život date služeći Gospodu svim svojim bićem, i dušom i telom.

otac Gavrilo - Za monaški izbor bio je presudan moj unutrašnji priziv i ljubav prema monaštvu, koja je zaiskrila još kad sam bio jedanaestogodišnji dečak, a duhovnost  mi je ugradio ujak, koji je bio molitvenik i pobožan čovek i sa te strane, kao mali sam se trudio da se ugledam na njega, jer mi je on bio pravi primer pobožnosti.

***     Čitala sam o Vašem svojevoljnom izboru, ali i o ujakovom uticaju.  Molim Vas, oče, možete li mi reći da li se sećate kada ste prvi put čuli  reč   m o n a h   i kako ste osetili da biste Vi želeli da budete monah?

otac Gavrilo - Imao sam ujaka monaha koji se kao veoma mlad upokojio. Ne mogu baš tačno da se setim koje je to bilo godine, ali ga se sećam kao upokojenog i sećam se kad je izvršeno opelo nad njim, a živog ga se ne sećam. Ja sam tada bio mali, ali nakon samo godinu dana moja tetka, majčina sestra, odlazi u manastir i kasnije postaje monahinja. Sećam se da se kod mene pojavila želja za monaštvom kada je tetka, već kao monahinja, prvi put došla kući u posetu iz manastira Manasije. Poželeo sam tada da i ja budem monah, jer to je bio i moj ujak i to je bila i moja tetka i, eto, tada je posejano zrno semena u mom srcu i želja da budem ono što sam do danas, već punih 48 godina u manastiru.

***     Oče Gavrilo, zvuči kao da ste bili predodredjeni za monaški podvig. Ljubav prema monaškom životu se duboko utkala u gene Vaše porodice. Po Božijoj milosti i Vi ste izabrani za monaha.  To je zadivljujuće! Dakle, odrekli ste se svetovnog života iz istinske ljubavi prema Crkvi, religiji, Bogu. Sveštenički poziv na ovaj način u Vašoj familiji je postao delotvorna tradicija.
Oče, ovaj 2. septembar 2009. godine jeste za mene nezaboravan dan, koji ću uvek pamtiti i neću dati zaboravu da mi ga zamagli i otme. Čini se kao da se sama Božija blagodat preko Vas, oče, spustila danas na mene, jer sam osetila i primila Vašu očinsku ljubav kroz Vaše pesme, kroz razgovor sa Vama i Vašu duhovitost.
 Srce mi je prepuno. Božija dobrota me ispunila tolikim miljem, da sam i sama počela da je rasprostirem i širim na  prolaznike, smeškajući im se,  dok su i oni meni uzvraćali.
Odjednom,  kao da je sva moja 10-godišnja  tuga iščezla, jer konačno neko moj je bio sa mnom i velikodušno mi dao deo samoga sebe i svog dragocenog vremena.
     Bog neka Vas sačuva, oče Gavrilo, ali Vas iz najdobronamernijih razloga molim da se u buduće ne zamarate ovoliko. Iako je svako zahvaljivanje nedostojno svega onog čime ste mi odagnali prazninu u duši, ja Vam još jednom najsrdačnije blagodarim, usrećena, utešena, razdragana, ušuškana i sa osećanjem sigurnosti i zaštićenosti.
Blagodarim, oče, za Vaše vreme, koje ste mi ovoliko priložili. Nikad Vam neću zaboraviti jutrošnje Božansko pojanje Srpskih pravosalvnih duhovnih pesama.
Svako Vam dobro od Gospoda želim! Blagoslovite, oče!

otac Gavrilo - Bog blagoslovio! AMIN!

 
 Razgovor vođen dana 3. septembra 2009. godine