*** Pomaže Bog o.Gavrilo! Praštajte, blagoslovite!

o.Gavrilo - Bog blagoslovio sestro O. . . .!

*** Znam da imate mnogo gladnih molitve i pouke. Odlično je što imamo tako širok i sadržajan sajt manastira Lepavine, ali osjećaj da ste ovde na internetu ili ovom programu, nešto  je izuzetno.

To je osjećaj:   žive reči, ljubavi, osećaj kada padnemo, kada nam vera oslabi daleko od domovine ili daleko od verujućih, dragocen. Osećaj da na ovom putu imamo Vas koji će te reći „moji" za mnom , a ne „drugovi pratizani napred". Znam da svako ima svoje brige, da ste tu za sve nas, ali osećaj ovog  zajedništva je osećaj prave Crkve. Da nas duhovno izgrađujete, a mi takvi da gradimo jedni druge i manastire naše i da se sećamo naših slavnih predaka, roda našega, koji su isto tako imali velika iskušenja, velika stradanja, ali su ostavljali život za našu veru. Mi koji smo je dobili nadam se da ćemo biti dostojni da  je očuvamo.

o.Gavrilo - I na kojoj ćemo strani biti i  u kojim ćemo odajama boraviti „jer su mnoge odaje u Oca moga".

*** Treba se truditi oko spasenja svojih duša i biti pripravan  za večnost, jer ne znamo kad ćemo biti pozvani za taj prelazak. Znam, da je svaki trenutak  to moguće, trebamo biti spremni, nama koji nismo odrasli sa verujućima ovaj put ka spasenju je bio težak, ali najlepši. Teško je da se osećamo sami među ljudima, valjda je zajedništvo potrebno... Ja sam dete Ličkih izbeglica posle Drugog svetskog rata.... došli u Vojvodinu, mestu bez crkve...do danas u mom mestu  P .... nema crkve, a koje ima  5000 stanovnika. Jednom me je pitao otac Stefan, šta mi je teško kada često dolazim..rekoh  „volela bih da čujem da zvone zvona u mome mestu".

o.Gavrilo - Bez  „zvona" zamrle su i duše, ali eto došlo vreme i da ožive, bile su neke „smute" u narodu, daće Gospod prosvetljenje razuma i bistorg uma, bez iskušenja nema ni spasenja.

 http://serbiangreek.forumwww.com/cπц-нa-yдapy-πceyдoнимниx-cyber-нaπaдaчa-t453.html

*** Hvala Vam Oče, odrasla sam uz Hrvatsku granicu, nagledali smo se muke, rata i stradanja ... teško je što nam nedostaju učitelji, bliski narodu ....da taj jaz bude manji...kada ne znate skoro ništa a krenete u crkvu nekršteni .... Ne znam baš te obične priče, kako u svojoj zemlji doći do vere?, a ako vas ne razumeju rođeni.... Bog   je milostiv i eto dozvolio je da se krste moja majka i braća i dosta ljudi koje sam uz pomoć Božju povela u manastire i ljubav naših monaha, kao  npr. oca Avakuma koji je krštavao, i nije bilo muke oko papirologije, koji je mnoge ljude ispovedio a prvi put su došli u manastir. Muke su bile velike, možda nam treba veronauka za odrasle? Znam da je svakom čoveku prijala velika ljubav naših duhovnika, velika blagost a i strogost lepo izrečena....odlazak kod oca  Save u Studenicu, kod oca Save na Miholjsku prevlaku, oca Stefana u  Veliku Remetu....a da ne kažem da svi pamtimo našu LEPAVINU i ručak posle, a ta Trpeza ljubavi onima koji su željni ljubavi  je mnogo više od  hrane.

o.Gavrilo - Daće Gospod pa će i to biti „treba ovce da zableje da bi ih pastir nahranio".

*** Oprostite, ovde daleko blago se osmehnuh, hvala  za sve što nam pružate," praznom izvoru" narod ne ide, a pogotovo Dinarski  stradalnički, prkosni.....ali opet verujući. Hvala Vam, volim što ste ovde, što ste  dobro za sve nas.....i što ste me grešnu udostojili ovog  rzgovor.

o.Gavrilo - Lepavinski izvor bogato izvire mogu se „cisterne" napuniti i nositi svojim kućama.

*** Znam da je to VODA ŽIVA, pisala sam Vam kako su se moje prijateljice izlečile, ali ova  ŽIVA REČ  leči i stvara dom, jer se samo kroz ovakvu ljubav osećamo da smo kod kuće. I to što smo naučili u Lepavini pamtimo i setim se uvek  pred polazak u crkvu i suknje i marame, a učinilo mi se strogo kada ste to govorili u Manastiru. Poslušanje je važno tako da pouke traju ma gde se nalazili: u kojoj državi, kući, crkvi, osećaj da pripadamo istoj veri i da nismo sami u svim našim nedaćama i radostima.

Prošla sam mnoge nedaće i stradanja, mnoge muke ....i ovde sam imala saobraćajni udes  i suzbijena su mi rebera.... hvala Bogu što mogu otići u našu crkvu u Z...... kod oca V....., bila sam i u našem manastiru u Francuskoj Gvadalanhuru kod mati Elene, sve strankinje a podsećaju likom na naše monahinje sa Kosova.....kajem se za svoje grehe, trudim se, čovek sa kojim sam živela ; klao me, davio, skočila sam sa trećeg sprata i ostala živa.....hvala Vam na vremenu i ljubavi, praštajte.

 o.Gavrilo - Bog vas blagoslovio i hvala na ovom dušekorisnom razgovoru.