*** Pomaže Bog, oče, blagoslovite! Kako teče oporavak u banji? 

OTAC GAVRILO: Bog blagoslovio, brate D. Hvala Bogu, sve teče po redu i redosledu.  

 
*** Ja sam iz Srbije i, želim Vama da kažem da imam želju za monaštvom... 

OTAC GAVRILO: Koliko godina imaš? Šta si završio i čime se baviš? 

*** Imam 33 godine, završio sam gimnaziju, privatnik sam, radio sam komercijalne poslove u porodičnoj firmi. 

OTAC GAVRILO: Kako su ti roditelji, kako ti je porodica?  

*** Imam oca i majku i mladjeg brata. 

OTAC GAVRILO: Od kad ti se pojavila želja za monaškim manastirskim životom? 

*** Već duže vreme želim da idem u manastir, i to mi se  promalja već dugi niz godina....različitog je intenziteta...ali, sada me sve više vuče. 

OTAC GAVRILO: Da li si do sada posećivao manastire? Da li si kao gost boravio u nekom muškom manastiru? 

***: Da, posetio sam  Hilandar, Ostrog i fruškogorske manastire...ali, nigde nisam duže ostajao. Najduže sam bio na Hilandaru,   3 dana... 

OTAC GAVRILO: Da li možda želiš da ideš u neki od tih manastira ili možda neki drugi? 

 
*** Pa, tu nastaje problem...i mali košmar u glavi...Ja imam astmu i moram da naglasim i to da me svi odvraćaju od odlaska u manastir, počev od roditelja pa sve do sveštenika! Zato mi treba pomoć duhovnika, kao i da mi pomogne oko izbora manastira u kome bih počeo moje iskušeničke dane...Možete li mi Vi, oče, dati neki savet povodom toga? 

OTAC GAVRILO: Ti si punoletan, tako da možeš sam o sebi da odlučuješ. Možeš za početak da odeš u neki manastir i da jedno vreme tu boraviš kao gost. A onda će tvoja odluka biti jasnija i znaćeš da li želiš ida ostaneš u manastiru za koji se budeš opredelio... 

*** Oče Gavrilo! 

OTAC GAVRILO: Kaži, brate! 

*** Pa, evo razmišljao sam konkretno o sledećim manastirima kao odredištu: Hilandar,  Bošnjani ili  Reževići... 

OTAC GAVRILO: Eto, od ta tri manastira odaberi jedan za koji te najviše srce vuče... 

***: Reževići bi mi klimatski najviše odgovarali...Čitao sam da se blaženopočivši otac Mardarije tamo izlečio od plućnih tegoba. Klima je tamo veoma podesna i blaga, što je za astmu veoma važno... Kažu da ova bolest, odnosno njeni simptomi, tamo praktično uopšte i ne postoje. 

OTAC GAVRILO: Evo ti jedan od razloga da onima, koji se protive tvome odlasku u manastir, kažeš da ideš na  lečenje, gde ćeš ostati jedno duže vreme... 

*** Samo još jedno pitanje, oče...jer, ne bih da Vas zamaram?

OTAC GAVRILO: Samo ti pitaj, brate! 

*** Da li je u duhovnom smislu za iskušenika bolje da je manje bratstvo ili to nema značaja?  

OTAC GAVRILO: Ne, to nema značaja. Iskušenja su ista kako u velikom bratstvu, tako i u malom... Svuda su isti demončići, koji prave i podstiču na mnoga iskušenja. Ali, bez iskušenja nema ni spasenja! 

*** Da, da,  hvala Vam, oče! Sve najbolje Vam želim. Biću slobodan da Vam se obratim ponekad... 

OTAC GAVRILO: Može slobodno, brate, javi se kad god budeš imao duhovne potrebe. 

*** Moram ovu dilemu razrešiti brzo, jer sam već dugo rastrzan....U ovom i ovakvom svetu svoje duhovne potrebe definitivno ne mogu razrešiti.... 

OTAC GAVRILO: Treba biti spreman na iskušenja i u manastiru, ali se njih treba kloniti i samo ići putem koji vodi ka postavljenom cilju, znači, ka spasenju duše, ka CARSTVU NEBESKOM. 

 
*** Da, da, to verujem...Imam osećaj da je bitnije imati dobrog i iskusnog duhovnika nego birati samo mesto... Da li sam u pravu? Čitao sam na Googlu Vaš razgovor sa ocem Aleksejem iz Bošnjana, mnogo mi se dopao. 

 
OTAC GAVRILO: Što se mesta tiče, rekao sam ti, idi tamo gde te srce najviše vuče. 

*** Da, da, to sam shvatio, dakle, morao bih tamo otići prvo kao gost...a za dalje...kako Bogu bude ugodno...

 
OTAC GAVRILO: Ali, kad se odlučiš za jedan manastir, gledaj da ti tu bude koran i temelj. 

*** Svakako bih nastojao da to bude tako. Uostalom, čudni su ljudi koji često menjaju manastire. Hvala Vam, oče, blagoslovite! Zbogom i sve najbolje Vam želim! 

OTAC GAVRILO: Bog blagoslovio i laku noć!