- Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Uspjela sam sinoć da se oduprem duvanu, alkoholu i ostalim nestašlucima..Kad mi dodje kakva misao, ja se setim Vaših reči, i onda nekako potreba za porokom nestane..A, fitnesa je bilo, igre, jer Vi ste rekli da to nije toliko strašno. Eto, imam potrebu da podnesem duhovni raport...

O.Gavrilo - Bog blagoslovio, sestro Jovana! Znači, dobro si prošla.

- Ja se nadam, u granicama dozvoljenog.

O.Gavrilo - Da, mnogi počnu sa dozvoljenim, a onda završe i predju preko dozvole. Neki se pravdaju: „Eto, Slava se slavi jedanput godišnje..." pa onda  do jutra piju, jedu, puše..., pa mamurni i otežane glave nekako i kuću svoju nadju... A neki sa napunjenim želucem završavaju i u hitnoj pomoći da bi im doktori „ispumpali" prepunjene stomake.

- Pa, nije da niste u upravu  to što kažete, oče...Lako se pretjera, istina je... Ali, ja se trudim, a sigurno je da mogu i više...Znate, oče, ja u svojoj okolini nemam baš puno vjerujućih ljudi sa kojima bih mogla da popričam o duhovnim temama. Tačnije, jedva  jedno ili dvoje..Zamislite kakva je to okolina kad mene smatraju pobožnom. Tuga je to velika... A onda se ja osjećam kao razdvojena ličnost, i stvarno smatram uspjehom kada načinim bilo kakav trud,  bar, eto, i u tim dozvoljenim granicama. A slažem se sa Vama da se granice lako pomjeraju...

O.Gavrilo - Kao vernica moraš  drugima da budeš primer i ugled u svemu.

- Pa, trudim se, stvarno koliko mogu..Ne vjerujem da sam baš neki primjer, ali, eto...Mojim drugaricama i drugovima sam objasnila da post nije bauk, ali i dalje me gledaju nekako začudjeno, jer ne razumiju baš sasvim što se ja to "mučim"...?

O.Gavrilo - A i rećiće: - „Kako ova tako pobožna,  a vidi kako se trese u "Žikinom kolu"?

-  Ja sam po prirodi vesele naravi, i nikako ne mogu da sjedim i ćutim..Nekako bi to bilo neprirodno za mene...

O.Gavrilo - A kada bi se ućutala, svi bi se oko tebe uskomešali: - „ Nešto je bolesna, nešto joj fali... Do juče bila vesela, a sada se nešto ućutala..." A kako je naš narod „pobožan" odmah bi išla dobronamerna preporuka za psihijatriju i svi bi onda tvoju smirenost tumačili na razne načine, pogađali da li je ovo ili ono, a neizbežno bi bilo i to „da ju je, verovatno, ostavio momak i zato je tužna..."

- Da, da, ali takva teza bi propala u mom slučaju,  jer je moj momak pored mene...! Nego, zanima me, oče, kako to da se neko rodi dobar i sa svim vrlinama, a neko obrnuto, eto, kao ja,  trudi se, ali nikad neće takav biti ni toliko strpljiv, ni trpeljiv, ni smiren...?

O.Gavrilo - Mnogo pitanja odjednom.  A tvoj momak treba da je srećan da te ima takvu veselu i pobožnu. Takvu devojku treba tražiti, ali i on treba da bude pobožan i dobar i da mu onda ceo život bude u raspoloženju i miru. I da se tako, ako dočekate starost, sećate lepe mladosti.

- Oče, meni mnogo znače ovi razgovori sa Vama, ali ja se plašim da Vam oduzimam Vaše dragoceno vreme. Možda bi drugi ljudi ozbiljnija pitanja imali?

O.Gavrilo - Fond reči iz ženskog rečnika nikad ne manjka niti se iscrpe... A neke sestre imaju i dobar rečnik i koriste ga da sastave rečenice pa i cele tekstove, koji se mogu koristiti. Svako ima svoj talanat od Gospoda dat i treba ga umnožiti za dobro, kako za sebe, tako i za  druge, na duhovnu korist i spasenje duše.

- Hvala Vama, dobri oče Gavrilo! U svakom slučaju ja kod Vas mnogo volim što prihvatate umjerenu šalu, zbog toga ste mi još draži! A mnogo mi je značajno i spasonosno što znate da me saslušate i posavjetujete. Onda prema Vama osjećam još dublje poštovanje! Evo, nemam više riječi u fondu, hvala Bogu!

O.Gavrilo - Šta misliš koliko bi  trajao taj flaster na ustima? Čini mi se ispao bi on brzo...

- Tačno...Onda ću, ako blagoslovite, oče,  da predjem na pisanje, da umnožim svoj talanat... Imam dara za to zaista, ali, ne baš da pišem ozbiljne tekstove.

O.Gavrilo - Ako pišemo, moramo da pišemo samo ono što je  za dušu korisno,  jer ćemo za svaku praznu reč dati odgovor na dan Strašnog Suda pred Gospodom.

 - Uh.. Šta ću sad?

O.Gavrilo - Šta ćeš sad, pitaš? Stavi dupli flaster!

- Oče, trudiću se, ako ne mogu baš da ćutim, a ono bar da u manjoj količini izlaze nepotrebne riječi iz ovih usta nedostojnih. Oprostite, oče,  i hvala Vam puno na ovom razgovoru! Svako dobro od Gospoda! Blagoslovite!

O.Gavrilo - Bog blagoslovio! Hvala na ovom prijatnom i dušekorisnom razgovoru. AMIN!