-  Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Evo, ovih dana sam stalno na terenu, ali i to je Bog vidio pa mi je omogućio da učinim i jedno dobro djelo. Kiša je padala i na putu sam sreo jednu monahinju, mati...ne mogu da joj se setim imena, zaustavio sam vozilo i povezao je. Ona je monahinja na Miholjskoj Prevlaci, inače je dopisnik „Svetigore".

o.Gavrilo - Bog te blagoslovio, brate Petere! Neka ti ne dosadi dobra dela činiti.

- Pričao sam joj mnogo  o Vama, a ona mi podeli mnoge savete i pouke, dade mi ulje iz Svete Zemlje i iz kandila sa moštiju Svete Petke iz grada Jašija u Rumuniji, zatim ikonu svete Matrone Moskovske. Pričali smo tako oko sat vremena. Rekla mi je da iako sam u svetu i živim životom mirjanskim, da izgledam kao monah i da mi je i takav duh... Rekla mi je da su ovo poslednja vremena i da mi se valja što prije odlučiti...

o.Gavrilo - I, šta si naučio od te monahinje? Ona je, poznato mi je, prilično obrazovana, ali i jurodiva. Medjutim, nešto slabo sluša svog Mirtopolita...?

- Da, išla je sama po kiši, a prilično bolesna, jedva je ušla u kola. Kaže da žuri da stigne na Svetu Liturgiju baš tamo gde služi Mitropolit. I molila se svetoj Varvari da je neko poveze, i tako, po Božijem promislu naidjem ja.

o.Gavrilo - Da li se od ranije poznajete?

- Vidjeli smo se jednom na kratko, i kada sam je vidio tako na putu, pomolio sam se  da me sama zaustavi da je povezem. Kad, taman, i ja idem u Radoviće, to je savim blizu mog posla tu na terenu... 

o.Gavrilo - Ta njena jurodivost joj probudi  neke lutke u glavi...

- Pa, to se  i vidi i osjeti, ali ona je prava hrišćanka, prava monahinja...

o.Gavrilo - Kod nje su doduše lutke, a kod nekih avioni...

- Samo, ta monahinja mi je dala dobre savjete. Ne puno, ali, eto, meni je milo što sam i ja, prije svega, dobro djelo učinio. Zatim, ispričao sam joj po nešto o sebi i o svojim razmišljanjima, i sada znam da smo se sasvim sigurno sreli po promislu Božijem.

o.Gavrilo - Eto, ona je primer neposlušnosti, zato se i osamila. Ali da li je razmišljala kako će biti kada naiđe bolest? Nikoga nema ni šolju čaja da joj skuva...

- I rekla mi je, oče, nešto veoma interesantno i čudno... Kaže da monasi u manastiru imaju više ženski duh, a monahinje više muški. Ja sam to shvatio kao dobru pouku.

o.Gavrilo - Tebi se sve naka čuda dogadjaju...A vidiš, u tom slučajnom susretu ima dosta i praznoslovlja!?

- Ima i tu istine. Ona voli puno da priča... to jeste...a i zadržavala me je, osjetio sam ja to, a osjeti se i mala doza prelesti. Ali, svi mi u nečemu griješimo, jer smo slabi ljudi. 

o.Gavrilo - Pa, morala je negde da se isprazni, inače bi eksplodirala. Zbog te njene samoće, svakakve joj fantazije dolaze u glavu.

- Jeste, ta samoća je ubija, to se vidi....Prosto joj zatvara duh.

o.Gavrilo - Takvi ljudi sve kritikuju, samo su oni najispravniji...

- Ona nikoga nije kritikovala i čak je više puta rekla  da se ne smiju spominjati tuđi grijesi i da ona ima takav blagoslov. To je sve spominjala dok sam ja o grijehu pričao.

o.Gavrilo - To je čudo Božije da ta monahinja nikoga nije kritikovala?

- Ne, ni jednog trenutka baš kaže da je na službu išla  jer je Mitropolit služio....

o.Gavrilo -Sigurno je dobila neku epitimiju da mora da tihuje i nikoga da ne osuđuje...

- Rekla mi je kojoj se svetiteljki Mitropolit molio kad se razmišljao da li da izabere monaštvo ili mirjanstvo i kako mu je ta svetiteljka pomogla da odluči. I nabrojala mi je toliko svetitelja, da ja više ne znam ni njeno ime.

o.Gavrilo - Baš ste se napričali. Verovatno je ona ozdravila dok je stigla do njene kelijice u pustinji...?

- Da, da, rekao bih...Pa, Vi sve znate, moj oče Gavrilo! Baš kao arhangel Gavrilo!

o.Gavrilo - Eto, tako, po nešto...

- Ja samo znam ko je za mene najbolji... Vi, oče moj, i svuda Vas spominjem

o.Gavrilo -Kad ćeš opet na tu stranu na teren?

- Bog zna, teško da ćemo se više sresti... Reko sam joj da planiram da kod Vas dođem uskoro... Pitala me je koliko Vas dugo poznajem.

o.Gavrilo - Da li me sanjaš kako te grdim da bi bio dobar i poslušan?

- Sve sam joj rekao da sam neposlušan, da Vas volim, ali da ne znam tačno zašto to  radim...Ona je rekla: - „Samo poslušanje. Bez toga ništa..." I rekla je da duhovna djeca počinju da liče na svog duhovnog oca. Verovatno je mislila na Vas  i zato me pitala koliko dugo Vas znam. I kaže: - „Ako se otac Gavrilo stalno moli za tebe, u tebi jača monaški duh..."

o.Gavrilo - Verujem da ćete sledeći put kada se budete sreli, pričati o poslušanju iz njenog iskustva i kako je i da li je ona postigla taj zavet poslušnosti...? Ta monahinja je obrazovana, završila je i Teološki i Filološki fakultet. Samo još da je doktorirala, bila bi ravna Mitroplitu po znanju. Zato se oni i ne slažu, jer umesto da razmene stečena znanja, tu se javlja kao neka konkurencija.

- Oče, evo završio sam pripreme za teren, pa ako imate neki link da mi pošaljete kad se vratim da pročitam nešto što Vi mislite da će mi biti od koristi. Svako dobro, oče moj! Blagoslovite! 

o.Gavrilo -  Bog te blagoslovio, brate Petre!