- Pomaže Bog, oče Gavrilo. Ja Vam se nisam dugo javljala, nisam mogla. Želela sam da dođem do manastira, ali nisam imala dovoljno para za to, valjda je tako Božja volja. Daće Bog. A i sletela sam tada sa puta, ali Bog mi je pomogao. E, čudo kakva sam da me Bog čuva. Ali ja se opet nadam da će mi Bog pomoći da se popravim. Čitala sam i gledala snimke iz “banje Vitezde”, tako, oče, dajete i nama snage da se borimo. Imam mnogo toga da Vam pišem, ne znam da li ćete imati vremena da to pročitate. Mislim ja na Vas, iako nisam bila u mogućnosti da se javljam. Tako, i braća i sestre su me otpisali, a ja kažem: nisam ja od danas do sutra, iako mi je život postao od danas do sutra. Nisam tu sa Vama, ali se molim za Vas. Iako možda nisam dostojna da moje molitve stignu do Boga, bar sam uporna. Kažu, ako je nekom nešto dano neka to čuva, ako ne čuva izgubiće. A nama kojima nije dano i koji smo izgubljeni, ostaje samo da ne odustajemo.

- Bog blagoslovio, sestro Z. Odakle se javljate?

- Iz Holandije, oče Gavrilo.

- Pišete Vaše životno svedočansto, koje će biti mnogima na korist. Imaću ja vremena da ga pročitam. Dok je na našem sajtu bila Duhovna tribina, čini mi se da ste se Vi povremeno javljali.

- Jeste, oče, dolazila sam na Duhovnu tribinu. Zašto sada nema Duhovne tribine?

- Ja sam se orijentisao na ovu virtualnu komunikaciju preko Skypea. Komuniciranje je na ovaj način bolje, i za sagovornike korisnije.

- Meni se pokvario kompjutor, sada imam drugi. Stari je, ali opet radi, i ja se uvek nadam da ćete mi se javiti. E, kada se nama ovako grešnima i pomalo ludima javi neko ko je blizak i mio Bogu, onda ne možete zamisliti tu radost. Sve mi se jave onda i pokajanje i stid. Ali i boriću se, oče, da ne bude greh jači od mene ovako male, jer Bog nas je stvorio, i ako ima nešto u meni malo od Boga, onda to mora biti jače od svega lošeg. “Moj Bog ima plave oči (nebo), moj Bog je protiv kraljeva noći, dok letim i u snu tražim, pravo sklopiću ruke i misliti plavo (moliću se)”... To je jedna dečja pesma, ali ja je mnogo volim i pevam kada mi je teško. Moram Vam poslati nešto što sam ja radila. Slikala sam ikone, ali sama ne znam ni da li se to tako sme, nisam nikog pitala. Jednu sam uradila ikonu Svete Petke i jednu Svetog Jovana, jednu Presvete Bogorodice još nisam završila. Počela sam i knjigu da pišem, i to Vam moram poslati. I moram Vam ispričati događaje i muke i grehe svoje. Ali ja bih najviše volela kad bih nekako mogla da dođem. Daj, Bože, da se to ostvari. Treba mi da se malo produhovim, i da se poklonim do zemlje, i pokajem, i izbavim od straha i neke zatvorenosti, i da sama preko sebe pređem radi Boga i vere da bi me Bog pogledao i pomogao da se opametim. Loša sam, oče dragi, ali želim iskreno da se pokajem i da činim dobro. Jer nema bez dobra i bez Boga života, može ko šta hoće da priča na ovom svetu. Život nije film i ja neću da ga živim kao u filmu. Neka mi Bog pomogne. A Vas, oče, neka nam Bog čuva.

- Bog blagoslovio, sestro Z. I hvala Vam na ovom Vašem pisanju. Eto, jedan divan, kratak a bogat duhovni razgovor.

- Hvala Vam, oče Gavrilo, što ne gledate ko je ko i što nas saslušate i pomažete nam, iako to nismo zaslužili. Po tome se poznaje da je Bog milostiv. Hvala Bogu što je blag i što nas ne ostavlja same.

Pregleda: 3944