Oče Gavrilo, blagoslovite!

Sestra Tankosava: „Opšte je poznato da svaka kriza u svetu pa i u svakoj državi, donosi najezdu sekti. Kako ste se Vi u ratnom okruženju na tim trusnim područjima borili za očuvanje Pravoslavlja pa i hrišćanstva uopšte?

Otac Gavrilo: „Kada sam video da je u narodu zavladao veliki strah, počele su razne bolesti, nezdravlje. Znao sam da te duševne bolesti moramo da lečimo, mi, duhovnici sa svojim sveštenicima. Da, da, tada su se pojavile mnoge sekte, da se tobož’ „nadju ljudima u nevolji“. Uvideo sam veliku opasnost od njihovog prisustva na tim prostorima. Iako sam bio veliki protivnik uvodjenja kompjutera u manastir, po preporuci i blagoslovu Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita Gospodina Jovana, kupili smo kompjuter i ubrzo počeli da štampamo duhovne listiće, a kasnije i časopis „Put Istina i Život“, sa veoma pažljivo biranim dušekorisnim temama. Tada bih sakupio tog materijala i zamolio da me neko odveze do sela. Onda bih išao peške od kuće do kuće, posećivao porodice, razgovarao sa ljudima, ostavljao im duhovne listiće, a kasnije časopise, koji su im, verujte, mnogo značili. Čuvali su ih kao svetinje po kućama, čitali, i duhovno ojačavali. Imali su osećaj da ih neko čuva, da se moli za njih, da nisu sami.

Sestra Tankosava: „Oče, da li su te sekte bile uporne u svom poimanju vere ?“

Otac Gavrilo: „Da, da...i oni su želeli da ih ljudi prihvate. Ponekad bih se i sam sreo sa Jehovinim svedocima u selu. To su, na žalost, zalutali mladi ljudi, ubedljivi su, uporni. Oni su radili svoj posao, a ja svoj. Nikada se nismo sukobljavali. Oni su ostavljali ljudima gomile materijala, ubedjivali ih kako su ostavljeni od svih, samo se tobož’ oni brinu za njih. To je bila njihova misija, jer, lako je bilo manipulisati ljudima u tim smutnim vremenim.
Moralo se brzo reagovati. To je ipak bila naša njiva, naše stado. Ako mi spavamo, naravno da će tu našu njivu drugi žnjeti. Nisu nama sekte krive, jer dok mi dremamo, oni rade. A kada nam je Gospod dao da budemo pastiri Njive Njegove, moramo da čuvamo svoju njivu, svoje stado. I ja bih dolazio kod tih domaćina, popričao sa njima, hrabrio ih, molio ih da se više mole, da se Bogu obraćaju, da bez Gospoda u srcu nema života. Rado su me primali. Mnogo im je značilo kada im dodjem. Radovali su se kao da im je došao roditelj u kuću. Nakon toga su ove sekte nestajale, prosto tu više nisu imali mesta, a i domaćini su ih odbijali i govorili – „Imamo mi naš manastir i našeg oca Gavrila...Nismo mi sami“. Zato smo stalno morali da budemo uz narod“.

Sestra Tankosava: „Oče, pa Vi ste bili na pravoj liniji fronta Pravoslavnog hrišćanstva! Kako se imali snage za sve to?“

Otac Gavrilo: „Molio sam se Presvetoj Bogorodici da nas sačuva, molio sam se Gospodu da mi da snage da pomognem uplašenim ljudima. Njima je bilo još teže. Ja sam znao da se ništa ne može uporediti sa našom pravoslavnom hrišćanskom verom i da glavu možemo izgubiti, ali veru nikako. Ako nestane vere, ni naroda više neće biti. Dalazili su u manastir i nepravoslavni. Sa svima smo lepo porazgovarali i pomagali im, čitali molitve. Mnogo je isceljenja bilo po milosti Presvete Bogorodice Lepavinske.

Važno je napomenuti da je Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit Gospodin Jovan potpuno podržavao taj naš misionarski rad, prosto nas je nagovorio da kupimo računar i stalno prosto proročki podvlačio koliko je kompjuter važan za misionarenje, za brzu infomaciju, za brzu reakciju, i to nam je mnogo značilo. Tako je i bilo, sve smo radili po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Gospodina Jovana i urodlo je velikim plodovima. Sada imamo oko 1000 posetilaca dnevno na našem sajtu.  Zahvaljujući toj brzoj tehnici mi smo štampali dosta misionarskog materijala i dostavljali kako našim parohijanima, tako i širom drugih eparhija.

Sestra Tankosava: Hvala Vam, oče, za Vaš pregalački rad, odbranu i očuvanje vere naše Pravoslavne

Otac Gavrilo: Bogu hvala! 
23.10.2008.

Pregleda: 3829