- Pomaže Bog, o.Gavrilo!

o.Gavrilo- Bog te blagoslovio, sestro Biljana!

- Sedim i čitam na internetu Vaše savete koje dajete ljudima. Mogu da Vam kažem kada čitam nešto mi toplo i mirno u duši. Danas je teško da čovek nađe nekoga da se otvori i iskreno popriča, takvo vreme došlo da vlada samo zavidnost i ljubomora, a pogotovo ovde u inostranstvu.

o.Gavrilo- Šta možemo, takvo je vreme došlo da su ljudi postali samožiivi i sebični.

- Tako bi volela Oče da imam priliku da sednem sa Vama i da popričam. Ne znate Oče koliko me vuče da dodjem kod Vas? Ne znam zašto Oče, ali me mnogo vuče da idem u manastire i crkve i da pričam sa duhovnim ljudima.

o.Gavrilo- Dobro je to, to onda bude na duhovnu korist.

- Nekako sve držim u sebi i teško se otvaram da sa svakim pričam, a radujem se kada dobijem neki savjet i pouku od duhovnika.

o.Gavrilo- A ....  mnogi slušaju reč duhovnika, a kad se udalje od njega vrlo brzo sve zaborave i nastave po starom.

- Možda sam previše zatvorena, jer sam ovdje bez svoje familije koja je u Banja Luci?

o.Gavrilo- Da, kada ste zajedno varnice sevaju, a kada ste daleko onda ne možete jedni bez drugi.

- Upravu ste Oče, zaista neznam zašto je to tako? Zadnjih godina mnogo mi je teško bilo u životu zbog bolesti a i uopšte, pa me je to sve mnogo ostarelo i promenilo

o.Gavrilo- Sve dok je čovek živ, svašta ga snalazi u životu ali čovek treba biti pripravan i nositi sve bez ikakvog roptanja.

- Znam Oče da bi tako trebalo. Ali kod mene se dešavaju neke iznenadne čudne bolesti. To traje par dana i prođe kao da ništa nije bilo , a da doktori nikada ne uspeju da daju dijagnozu.

o.Gavrilo- Tako je to ponekad u životu, sestro Biljana.

- Zahvalna sam ja dragom Gospodu, što se uz Njegovu pomoć uvek izborim. Kako ste Vi Oče, kako je Vaše zdravlje? Neću više da Vas zamaram. Zamoliću Vas da Aleksandra i mene pomenete u Vašim molitvama. Hvala Vam Oče, na razgovoru i neka Vas dragi Gospod čuva, jer ste potrebni našem izgubljenom narodu, ja Vas pozdravljam.

Pregleda: 3880