o. Gavrilo - Bog blagoslovio.
 
*** Hvala oče Gavrilo,  neka Vas Bog čuva i nek ste nama živi i zdravi. Izvinite, ako sam Vam dosadan, inače svako veče Vas pratim od 22 do 23 časa i   iz Makedonije sam.
 
o.Gavrilo - Redovno ili ponekad kad imaš slobodnog vremena?
 
*** Kad sam slobodan, pratim, a pošto radim na smene,  ako propustim  direktnu emisiju, onda u arhivi odslušam naredni dan preko sajta.

o. Gavrilo –  Kako ti se čini moje misionarenje na ovaj način.

*** Odlično je delo, jer treba nam tako nešto za sve pravoslavne, jer nismo baš jedinstveni. Velika mi je želja da posetim Manastir Lepavinu sa porodicom, ali sada nismo u finansijskoj mogućnosti, ali daće Bog.  Nas je zadesila velika nesreća i izgoreo nam je manastir  Sv. Jovan Krstitelj – Bigorski.
 
o.Gavrilo – Brate, sve je to zemaljsko, nego trebamo se boriti za spasenje duše i za Carstvo Nebesko neprolazno , a nismo jedinstveni što nemamo hrišanske ljubavi među sobom,  a znamo da propovedamo   jevanđeosku ljubav, međutim  slabo se na delu  pokazuje da imamo mir i slogu međusobnu.
 
*** Kad Vas slušam, jako se lepo  osećam.
 
o.Gavrilo -  Daće Gospod da  steknete i finansije za putovanje. Raduje me brate ovo što si rekao u vezi sa  duhovnom i misionarskom podrškom ovome mome radu.
 
***   Ne  tražim materijalno i zato idem na Liturgije na praznike i  nedeljom, naravno kad imam vremena.
 
o.Gavrilo - Treba da zajedno slavimo Gospoda u miru i u duhovnom zajedništvu.
 
*** Nisam dovoljno upućen u neke stvari,  ali slušajući Vaš blagi i uzvišeni glas naučiću. Prethodni  sistem je bio takav da se teško moglo učiti o duhovnome. Ako ikad budem došao, da li ima gde da se prenoci u blizini manastira?
 
o.Gavrilo - Ni tada se nije toliko zabranjivalo. Ko je hteo da bude pravi vernik da ide u crkvu i da ispunjava svoje duhovne potrebe, mogao je.
 
*** Ja sam tada bio mlad i nije imao ko da me pouči, a sada imam 49 godina i nije kasno.  Inače policajac sam. Sad je lakše, jer niko na to ne gleda da li si vernik ili ne. Politiku ne volim, a sve pravoslavne crkve za mene su jedno.
 
o.Gavrilo - Sada je slobodno, iako je tada bilo zabranjeno i gledalo se ko ide u crkvu.  Bili su oni, koji su to pratili po svojim poslušanjima. Kažemo da danas toga nema, ali ipak prave vere manjka u narodu. Danas se juri za materijanim dobrima i što se više traži, manje se ima. Koliko god Gospod da materijalna dobra čoveku, nikada mu nije dovoljno i još bi više hteo da ima, a Boga zaboravlja i siromašnog brata da pomogne. Ljudi su postali samoživi i sebični da je samo njemu i to je bolest ovog vremena sve dok ne dođe jednog dana "cunami" i sve nestane u jednom magnovenju po dopuštenju Božijem.  Ljude možda će tada deliti po delima ili nedelima njihovim.
 
*** Ja sam iz radničke porodice kao i moja supruga i moje bogatsvo su naše troje dece, sin i dve kćeri. Sin i starija kćer završili su fakultete, a najmanja sad je upisala. Krpimo se nekako, ali se ne žalimo. Daće GOSPOD .
 
o.Gavrilo - Nek ste živi i zdravi i neka vam Gospod da svako duhovno dobro i dobro zdravlje i mir Gospodnji da vlada u vašoj porodici.
 
*** Oprostite oče što Vas zamaram, al jako se dobro osećam i osećam neku vrelinu na obrazima.
 
o.Gavrilo - Neka je blagoslov Gospodnji sa vama i neka vas obasipa duhovnom radošću i mirom u duši.

*** Zamolio bih Vas da u molitvama spomenete i moju porodicu. Dao sam Vam imena. Što želim za svoju porodicu to želim i svim drugim ljudima. Oče, moram da krenem sad, jer radim noćnu smenu. 

o.Gavrilo - Hvala brate na ovom našem duhovnom razgovoru.
 
*** VELIKO HVALA GOSPODU BOGU I NEKA JE UZ VAS OČE.
 
o.Gavrilo - Bog blagoslovio .

*** Blagodarim.

o.Gavrilo – AMIN.

 
Na dan Sveštenomučenika Kiprijana 2009. god.