*** Pomaže Bog oče Gavrilo.

otac Gavrilo  - Bog te blagoslovio brate Milane.

*** Hteo bih  nešto da Vas pitam.

otac Gavrilo  -Može brate Milane.

*** Recite mi kako se treba pravilno ispovedati?

otac Gavrilo  -Pravilno se treba ispovedati kod sveštenika-duhovnika u crkvi i to ispod epitrahilja i sve reći što si zgrešio, sve grehe učinjene bez ikakvog stida i bojazni da će neko drugi znati nešto od onoga što je ispoveđeno, i to na isti način kao kad pacijent ide na operaciju i predaje se doktorima pa bude ko od majke rođen, jer operacija se ne može izvršiti kad je čovek obučen u pidžamu. Tako i kod sveštenika-duhovnika se treba ispovedati bez ikakvog stida  I da se ništa ne sakrije zbog stida.

*** Da li sada, kada se ispovedam,treba da pomenem da sam pušio cigarete u toku posta? 

otac Gavrilo  - Zašto si ti toliko okupiran sa tim cigaretama i juče si mi to stalno pominjao. Da li je to kod tebe najveći greh, koji te muči?

*** Da. To me najviše za sada muči, oče Gavrilo. Ne znam kako da ostavim cigarete, a čuo sam da u toku posta ne treba pušiti.

otac Gavrilo  -Možeš samo odlučnošću i čvrstom voljom ostaviti.

*** Recite mi da li je dozvoljeno pušiti cigarete  tokom posta i posle pričešća.

otac Gavrilo  -Nije dozvoljeno nikako, niti u snu, a kamo li na javi. A nekako se stalno okrećemo oko tih cigareta. Samo tapkamo u mestu. Ostavi ih i sve je završeno. Jesi li ti praktični verik ili samo obredni tradicionalni? 

*** Paktični vernik. Odlazim redovno na liturgije, svake nedelje u crkvu.

otac Gavrilo  -Znači redovno postiš sve postove i sredu i petak. Redovno odlaziš na bogosluženja u crkvu nedeljom i praznicima.

*** Verujem u Boga, u Gospoda Isusa Hrista.

otac Gavrilo  -Onda budi junak, i ostavi taj porok pušenja. Jesu li tvoji u kući isto praktični vernici kao i ti.

*** Nisam do sada postio sredom i petkom, ali razmišljam o tome da počnem da postim i tim danima. Članovi moje porodice nisu praktični vernici kao ja.

otac Gavrilo  -Dobro bi bilo, radi spasenje duše i zdravlja tela...

*** Da, oče Gavrilo, znam da je dobro postiti sredom i petkom. 

otac Gavrilo  -Ti se polako pripremaj da ti budeš dobar vernik da  budeš primer svojim bližnjima i svojoj okolini, pa onda i malo veronauku da upoznaš. Koje obrazovanje imaš? Jesi li student?

*** Nisam student oče. Završio sam srednju građevinsku školu,i sada radim ovde u … Inače sam fudbaler po profesiji,treniram fudbal.

otac Gavrilo  -Vidi se da si neki sportista, onako vedar i neopterećen ako se ne varam po ovoj slici u avataru, samo eto to što te muče te cigarete. Šta te je potaklo da redovno ideš u crkvu  i kada se to desilo?
 
*** Oče, oprostite kada ste rekli da bi dobro bilo za  spasenje duše i zdravlje tela, da li ste mislili na post sredom i petkom?

A želeo bih i da Vam ispričam kako je sve počelo pre nekoliko godina. Razboleo sam se, uhvatio me je strah od smrti. Šta god da bi se desilo u mome gradu, npr.kada bi neko umro,ili kada bih  čuo da neko boluje od neke bolesti, ja bih  pomislio da će se dogoditi to i meni.Bilo mi je zaista teško, osećao sam  da sam stvarno bolestan, da ću umreti i da nikada više neću videti svoju porodicu.

Danima i noćima sam tugovao i plakao, nisam izlazio nigde, bio sam zatvoren u kući. Nisam mogao da spavam kako treba kao da me je nešto proganjalo. Lečio sam se prvo ovde u mom kraju, išao na razne kontrole, i svi rezultati su mi bili dobri, ali strah i dalje nije prolazio. Kada sam video da ništa ne pomaže, zatražio sam uput za dalje i intenzivnije  lečenje, tačnije za Beograd. I sada se već nekoliko godina tamo lečim,redovno, idem na kontrole.  Hvala Bogu, evo 2 i više godina unazad mi je dobro. Živim normalno, potpuno sam zdrav.

U to vreme kada sam se razboleo, pokušao sam da postim Petrovski post. Pomislio sam da ako postim i pokajem se, da će mi Bog oprostiti i pomoći da savladam tu bolest. I tako počeo sam sa postom, postio sam nekoliko dana i prekinuo post,jer nisam imao snage i volje da izdržim. Bilo mi je  teško,zato sam morao da prekinem, a sećam se kao danas tog dana kada sam prekinuo post. Bilo je lepo i sunčano vreme,i odjednom se sve zamračilo, pocelo je da grmi, seva oluja,nebo se spojilo sa zemljom. Odmah sam pomislio da se Bog naljutio na mene. Zato sto sam prekinuo post i mislio sam da mi sledi kazna. Od tog momenta spopao me je  još veći strah,i pre svega strah od Boga, pa posle od smrti. Sećam se iz vremena da nisam spavao noćima i da sam danima tugovao i plakao. Mnogo mi je bilo teško.

Nisam nigde izlazio. Bio sam samo zatvoren u kući. Tako sam morao da odem na lečenje u Beograd. Tamo su me odmah smestili u bolnicu misleći da sam slučaj za psihijatra. Tako sam bio 15 dana u dnevnoj bolnici u Beogradu. Potom su me pustili kući i dali mi da pijem neke lekove za smirenje koji su trebali ublažiti taj veliki strah koji je postojao kod mene.  Kada sam došao kući, počeo sam da idem redovno u crkvu,  svake nedelje na liturgiju i svakog praznika.

otac Gavrilo  -Revnuj brate, Bogu se moli budi dobar čovek i revnostan hrišćanin. To je bilo samo iskušenje da bi postao ovo što jesi za neko dobro koje su činili tvoji roditelji ili neko od tvojih dalekih predaka. Čuvaj to duhovno blago koje si od Gospoda dobio i od Svetih Kosovskih Mučenika i Svetoga Kneza Lazara do današnjeg dana.  Krvlju mučenika natopljena je sva srpska zemlja i osvećena.
 
***  Tako ja sada redovno odlazim u crkvu, svake nedelje i svakog praznika. Počeo sam da se molim u crkvi i u kući, počeo sam i da postim. Uveren sam da mi je sve to pomoglo da preprodim tu krizu u kojoj sam bio,i taj strah koji je postojao u meni. 

otac Gavrilo  -Brate da završimo za danas ovaj naš duhovni razgovor, pa ćemo sutra da nastavimo ili koji drugi dan kad mi se ponovo javiš. 

*** Može oče Gavrilo. Drago mi je što sam Vas upoznao i što smo mogli da popričamo.

otac Gavrilo  -Gospod nas je uputio da se jedan s drugim sretnemo, ovako na ovaj virtuelni način upoznamo i da duhovno razgovaramo. Ništa nije slučajno pod ovom kapom nebeskom, jer slučaj i ne postoji. Bog te blagoslovio. Amin.
 
Na dan Sv. Mučenika Fotija i Anikite, 2009. god.