Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom G... A-   A+  

*** Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Već duže vreme posećujem ovaj divan sajt Vašeg manastira. Hvala Bogu i svima zaslužnima za njegov nastanak i opstanak.Ako smem da se usudim, rekao bih za sebe da sam verujući već 5 godina, a imam punih 26. Naravno, kršten sam ubrzo po rođenju, međutim mislim da je dovoljno da pišem o sebi. Imao bih puno toga da pričam sa Vama, ali preče preteče. Naime, pre par dana je brutalno pretučen moj drug i brat u Hristu. Trenutno je na ispitivanju. Molim Vas za molitve pred ikonom Presvete Bogomajke Lepavinske.  

 

OTAC GAVRILO: Bog blagoslovio! Dobro došao! Kažeš da rado posećuješ naš sajt? Koje rubrike najviše čitaš na našem sajtu?

 

*** Pa upravo o čudesima Presvete Bogorodice Lepavinske.


 

OTAC GAVRILO: Ideš li redovno u crkvu?

 

 
*** Da, trudim se da ne izostajem, mada sam često bolešljiv, a ponekad i duh lenjosti učini svoje...

 

OTAC GAVRILO: Kakvo je versko stanje kod omladine u tvojoj sredini? Da li ih ima više u crkvi ili na fudbalskim utakmicama i u noćnim kafićima?

 


*** Pa, hvala Bogu, sve je više mladih u crkvi, mada nedovoljno. Član sam organizacije Srpski sabor Dveri ogranka u mom mestu i mogu da kažem, baš se lepo družimo i trudimo u mnogim akcijama, blagoslovenim, naravno...A što se omladine tiče ipak ih je više u kafićima, na žalost. Pogodili ste, oče, brat koji je pretučen je inače vođa navijača u mom mestu i upravo je pretučen ispred kafića.

 

OTAC GAVRILO: Verovatno je po sredi neka opomena da treba više da odlazi u crkvu i da se trudi oko spasenje duše svoje.

 


*** Na žalost, svi mi imamo svoje zablude dok prilazimo veri. Brat je inače ove godine organizovao pomoć za Kosovo i humanitarni koncert Kosovskih božura u domu kulture u našem mestu i zaista, često je u crkvi. Nema u gradu ko ga ne poznaje po dobru. Ili, ipak ima.Čini mi se da njegova navijačka grupa ne ide na utakmice za vreme posta. Sigurno je da i sam često stradam i trudim se da kažem: - „Hvala ti, Bože, to je zbog mog greha". Ja mislim da je crvena zvezda satanski znak i kao takva sa krstom ne može zajedno. I sam sam navijao za taj klub dok ovo nisam uočio... Sam stadion je sigurno izgradjen na kostima mnogih mučenika za veru, stradalih upravo zbog te zvezde i dok se takve humke po našoj zemlji ne sahrane, mislim da nema pravog boljitka u zemlji Srbiji...

 

OTAC GAVRILO: Kakva je situacija sa veronaukom u školi u vašem gradu? Koliko se pohađa veronauka a koliko građansko?

 


*** Pa, nisam siguran... Evo sad zvah jednog veroučitelja iz osnovne škole. On kaže da je  kod njega otprilike 50 : 50 procenata., a znam da je on divan mlad čovek koji ume lepo sa decom da radi... Inače, upravo ovih dana se priprema jedan sastanak sa svim veroučiteljima radi zajedničih akcija. Na našem prošlom sastanku smo konstatovali da oni uopšte nisu povezani, niti ko brine o tome, već kako se ko snadje...

 

OTAC GAVRILO: Da li kod vas pri crkvi postoji VERONAUKA ZA ODRASLE?

 


*** Moj dragi oče, sa suzama ću vam reći ono što verovatno već znate.Veronauka nam je ukinuta i svi se slažemo da je to najteži udarac koji smo mogli dobiti. Koliko je brakova sklopljeno u poslednje vreme posredstvom našeg nadahnutog veroučitelja. Pomenite ga u molitvama Vašim, molim Vas, oče! Koliko se omladine tu družilo i molilo...?


 

OTAC GAVRILO: ISKUŠENJA MORAJU DA BUDU TAMO GDE IMA DUHOVNOG DELANJA. 


*** Da, oče, pročitao sam Vaš tekst po pitanju dešavanja, rekao bih iskušenja u našoj Crkvi. Odličan je. Ako mogu da kažem, ni malo ne simpatišem aktuelne takozvane reforme, i stradao sam puno duševno, a za malo i fizički u nedoumicama. Imao sam i istupanje pred jednom crkvom. To me mnogo potreslo. Ne zna čovek da li da se pokaje ili da se stidi. Ispovedio sam taj, ipak mislim greh, ne daj, Bože, da se ponovi. Sad hladne glave mislim da se to moralo desiti pre ili kasnije usled nedostupnosti našeg vladike za razgovor i to u trenutku kada se potpisuje nekakav sporazum u Raveni, koji Rusi bojkotuju. Liturgija se menja bez jasnog ili bilo kakvog objašnjenja, a ni smirenosti sa naše strane nema...

 

OTAC GAVRILO: Da,  tu su došli oni iz dna ada,  "specijalci"... Ko zna koliko su se oni vežbali i pripremali da načine iskušenja među  Srpskim Pravoslavnim vernim narodom.


 

*** Da, u tešku smo zamku upali. Ni tamo, ni ovamo. Šteta po Crkvu u svakom slučaju. Nisam imao nameru da otvaramo ovu temu, ali sigurno mi je teško na duši zbog svega, a smatram sebe iskrenim i ne volim da mnogo taktiziram. Možete me pitati šta god hoćete, neću odbiti da odgovorim, a ni slagati. Moj prijatelj i ja smo došli do zaključka da su se u Srbiji formirala dva tabora, koji su mnogo ljuti, ili, ako smem da kažem, puni jada, mržnje... I, tu ljubavi, pa ni dogovora nigde nema. Potrebna je pomoć od Gospoda. Čitajući Vaš tekst možda smo pronašli  treći tabor, koji ima smirenja, i koji  će, ako Bog da, pomiriti ova dva prva tabora molitvama svojim.

 Oče, ako blagoslovite, ja bih se rado ponovo dopisivao sa Vama. Laku noć, blagoslovite, oče!

 



OTAC GAVRILO: Kad god budeš imao duhovne potrebe, tu sam. Drago mi je da smo tako lepo i duhovno divanili, pa čak i o tom „cunamiju", koji je kod Vas u crkvu stigao.

Bog blagoslovio! Mirnu i spokojnu noć ti želim! AMIN!

Pregleda: 2593