- Pomaže Bog o.Gavrilo!

O.Gavrilo Bog blagoslovio, sestro Zorice!

- Kako ste Oče, mislila sam da ste otišli u Banju, nešto se ne javljate?

O.Gavrilo Tu sam i javljam se onima koji imaju konkretna duhovna pitanja, a nemam vremena da se javljam onima koji mi pišu čitave životne romane.

- Oprostite Oče, ja se nadam da ću nekad doći ako Bog da, nekako i meni ne ide da Vam opširno pišem.

O.Gavrilo Pisali ste vi lepo ranije i umeli da postavite pitanje, ali u zadnje vreme nešto se i kod vas promenilo.

- Prazna sam nešto Oče , rasejana i sa million stvari opterećena, trenutno mi ni mozak ne radi…. . Često mislim previše pa od toga skoro da poludim ili pak nemislim ništa pa živim kao biljka. Nikako ne uspevam da nađem sredinu. Sve tako, gore dole.

O.Gavrilo Da, razne faze nailaze kod osoba koje nisu stabilne.

- A kako Oče da postanem stabilna? Kako sebe da dovedem u red?

O.Gavrilo Za to se ne može nacrtati šema, potreban je trud da se postigne smirenje a onda dolazi i stabilnost.

- Hvala Vam Oče, nema ništa lepše od mira, nemir “boli” i neda ništa čoveku u životu.

O.Gavrilo Sve zavisi kakve je čovek životne brige natovario na sebe? Čovek treba da se pruži onoliko koliko mu je prostirka dugačka.

- Jeste Oče, od mnogih briga čovek se zapetlja, pa ni sam nezna šta da radi. Nego me Bog izvuče kad se neznam da se izvučem sama. Ponekad se bojim da me više neće pogledati, pa šta ću onda?

O.Gavrilo Nemoj ti zaboraviti Boga i da ispunjavaš njegove zapovesti!

- Dobro Oče, neću, jer jednom kad čovek oseti Boga ne može više bez Njega, bez obzira da li je život dobar ili težak.