Duhovni razgovor o.Gavrila sa sestrom N. A-   A+  

-Pomaže Bog oče,blagoslovite, N. je sa ove strane.
-Bog da te blagoslovi.
-Oče,nedavno sam krenula u crkvu.Počela sam da postim sredu i petak.Rekli ste da treba i da se pričstim.Poslušala sam Vas i jučer sam i to obavila u našoj mesnoj crkvi.No oče,na duši mi nije ništa lakše.Ne osećam nikakvu promenu,sve isto kao i pre.
-A što si rekla svešteniku na ispovesti?
-Pa da se kajem za sve.
-Pa kako to za sve?Jel se kaješ i za atomske bombe po svetu?
-Ne znam oče na šta mislite?
-Pa ne ide se na ispovest da pričaš svašta.Ispovest mora da izlazi iz dna duše.Da pre nego što pristupiš Svetoj Tajni dobro razmisliš kojim si svojim delom ranila tuđu i svoju dušu.Sve onako lepo po Božijim zapovestima da se preispitaš.Da se raskaješ,da suzama umiješ svoje grehe,da ti je onako baš pravo žao što si ih počinila.Grehom mi raskidamo savez sa Bogom,a pokajanjem i Svetim Pričešćem ga opet uspostavljamo.Tako da se pripremiš.Treba sledeću nedelju ponovo da ideš na ispovest kako sam ti rekao,pa mi se posle opet javi. Za nedelju dana…
-Pomaže Bog oče,N. je sa ove strane.
-Bog te blagoslovio.I jesi li me poslušala?
-Jesam oče.Bila sam danas ponovo na ispovesti.Rekla sam sve po redu od kako se sećam,sve što sam Gospodu zgrešila.Napisala sam na papir da ne zaboravim.
-E to je dobro.Često puta kad se pred sveštenikom treba reći greh,đavo ga sakrije i zaveže jezik,kao što se zmija pobeže pod kamen.
-Danas se oče osećam kao da sam se nanovo rodila!Nekako sam lagana i u telu i u duši.Zagrlila bih ceo svet svojim rukama.Oplakala bih svačiju ranu!
-Eto vidiš šta znači pravilno se ispovediti.Meni često dođu ljudi na ispovest pa onda pričaju o tuđim gresima.Te ovaj mi je napravio ovo,onaj ono.Ja onda pitam jesi li ti došao da ispovediš svoje,ili tuđe grehe.Treba dobro da pazimo da i u samoj ispovesti svoju dušu još teže ne ranimo takvim optužbama.Bog te blagoslovio sestro i da tako nastaviš. -Trudiću se oče,zbogom.

Pregleda: 2491