- Pomaže Bog, oče. Blagoslovite.

o.Gavrilo- Bog blagoslovio brate B.

- Čitao sam na manastirskom webu skoro postavljene članke o uniniju i nažalost našao mnogo toga u sebi…

o.Gavrilo- Sestra Radmila daje dosta truda u prevođenje takvih dušekorisnih tekstova za naš sajt.

- Gospod neka joj vrati po svakom dobru njenom. Toliko je sve tačno opisano, i opitno… kao da sam stao pred ogledalo. Ja imam godinama problem oko uninija. Korijen je u meni i nikako da ga iščupam po malovjerju mome.

o.Gavrilo- Pogotovu mi se u povodu prevoda teksta o uniniju mnogi javljaju i zahvaljuju, jer im je dosta poučan; mnogi su našli sebe u tome i pouku kako da izađu iz duhovne krize u kojoj se nalaze.

- U zadnje vrijeme sam imao dosta jake osjećaje i misli koje me guraju u očajanje. Gospod mi je toliko toga dobrog dao u životu, a sve sam sebi na štetu obratio. Najteže mi padaju pomisli hule i roptanja. Osjećam da sam daleko odstupio od Gospoda.

o.Gavrilo- Najčešće ljudi kad ih spopadne uninije ili čamotinja (rečeno modernim jezikom – depresija), a ako ne umeju da izađu iz te situacije, završe samoubistvom.

- Kao što kaže Jevandjelje, “tvrdovrat u grijesima svojim”, ili tako nekako… Sačuvaj, Bože…

o.Gavrilo- To najčešće dolazi kod ljudi koji su prazni duhovno i koji nemaju crkveni život.

- Zbog toga kakav sam i nemam blagoslova Božijeg na sebi, niti napretka nekog u životu.

o.Gavrilo- U današnje vreme puni su noćni kafići i razni barovi gde mladi celu noć provode vreme u dušepagubnim zabavama, umesto u molitvama i noćnim molitvenim bdenjima, gde duše mogu da oblagorode i prosvetle duhovno. A oni se već ovde na zemlji pripremaju za muke i beskrajnu tamu adsku, gde je škrgut zuba i oganj večni. Mladi u kafićima i barovima, roditelji u kafanama na kartanju i piću.

- Ja kada pokušam da uložim i najmanji trud da bih se približio Bogu, nailazi stihija pomisli o dušepagubnim grijesima koje sam počinio i o ogromnoj veličini, tj. dubini moga pada. Ono što me plaši jeste to što sam uočio da grijeh postaje polako sastavni dio mene, dio moje prirode, moga karaktera (ako ga uopšte i mogu nazvati karakterom). Zle i grjehovne pomisli koje su me okupirale da više i nemam snage da im se oduprem. Ne znam, izgleda da moje srce u srži teži ka grijehu i da prave ljubavi i odanosti Bogu u meni nema. Ali neka, po pravdi Božijoj mi je, tako i treba da mi bude ne bih li došao i sebi i Bogu. Zbogom, oče. Hvala Vam na Vašoj spremnosti da se uvijek odazovete.

o.Gavrilo- Amin.

Pregleda: 4103