Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Filipom A-   A+  

- Pomoz Bog!

o.Gavrilo- Bog te blagoslovio, brate F.

- Izvinite što Vam dosađujem.

o.Gavrilo- Nešto si poranio, brate F.

- Jutros mi je jako teško, nisam u školu otišao.

o.Gavrilo- Šta se dogodilo?

- U takvom sam psihičkom stanju da ništa ne mogu da radim. Teško je objasniti…

o.Gavrilo- U kakvom stanju, šta te muči? Kakva su iskušenja?

- Bojim se, oče Gavrilo, šta će biti poslije moje smrti. Moji roditelji su jako potreseni, a ja ne želim da ih nerviram. A sve je počelo sa onim prokletim mislima, kad sam nekoliko puta opsovao Boga.

o.Gavrilo- Biće nam onako u kakvom stanju budemo zatečeni u času smrti.

- Opsovao sam iz čista mira, a u životu nisam dotad uzalud uzeo ime Gospodnje.

o.Gavrilo- Onda sada molitvu Gospodu “GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME GREŠNOG” neprestano ponavljaj. Poluglasno kad si sam, kad putuješ ili nešto radiš, ili u sebi, kad si među ljudima…

- Tada su mi se javile misli da li su sve moje molitve bile uzalud, da li će mene Bog poslati u pakao uprkos mojim dobrim djelima. I vidio sam sebe u paklu i jako mrzio Boga jer je to uradio a nisam to zaslužio. Onda sam ugledao sebe kako sam nekim čudom izašao iz pakla i krenuo da se osvetim Bogu. Naravno da se iz pakla ne može izaći, ali u paklu mi je svejedno, osuđen sam na vječne muke, nije bitno šta ću raditi, da li ću nekog ubiti il ne znam šta drugo, jer onda bih jednostavno mrzio Boga iz dna duše zbog toga što me je poslao u pakao bez valjanog razloga.

o.Gavrilo- …i onda neće lako naići te misli koje tebe muče.

- Koliko sam ja samo puta ponovio tu molitvu i ništa. Koliko sam samo puta izgovorio molitvu protiv pogrešnih misli i ništa.

o.Gavrilo- Ipak neprestano ponavljaj tu molitvu, to je najbolje oružje protiv zlih misli.

- Ponavljam stalno, ali ništa. Svi moji snovi su nestali u jednom trenutku.

o.Gavrilo- Proći će, to je samo iskušenje.

- Za ništa nemam volje.

o.Gavrilo- To je samo trenutno, proći će to stanje.

- A sve je krenulo tako dobro, vratio sam se u život, sve mi je krenulo za rukom i onda odjednom te užasne misli, zatim iz tih misli su izašle riječi. Zar neće i djela?

o.Gavrilo- To su predvojničke vežbe, da se učvrstiš i naučiš za veće duhovne borbe. Kroz borbe se dolazi do pobede, a pobedom se dobija nagrada od Gospoda.

- Kao da su se neki glasovi pojavili u mojoj glavi koji mi govore da je Bog zao, da ne treba da vjerujem u Njega, tjeraju me da Mu govorim pogrdne riječi, a ja to ne želim. Ne želim da dam dušu vječnome ognju.

o.Gavrilo- Bez predaje, brate F. Misliš da su teška iskušenja koja imaš, no znaj da Gospod dopušta na čoveka onoliko koliko on može da nosi.

- Kad bih otišao u pakao, tamo bi mi bilo svejedno, postao bih strašno zloban. Zagarantovane su mi vječne muke, svejedno mi je, tamo bih prezirao Boga i ne bih znao šta je grijeh. To mene muči, oče Gavrilo. Gospod je sigurno pročitao ove moje misli i neće mi ih oprostiti.

o.Gavrilo- Ti ne znaš šta su i kakve su adske muke.

- Moj je problem što ja možda ne volim toliko Boga, više ga se plašim no što ga volim. Ja na Boga gledam kao na nekoga ko nas kažnjava za ono što loše uradimo, a ne želim tako, želim na Njega da gledam kao na svog prijatelja, a jednostavno to ne uspijevam. Kakve su to adske muke?

o.Gavrilo- Samo ti kreni u susret Gospodu, u Njegov očinski zagrljaj. On je pun ljubavi i svima prašta kao što otac prašta svojoj rođenoj deci. A za adske muke - tamo mi nismo bili pa ih i ne znamo, i bolje da ih ne osetimo.

- Neko kaže najgore muke, a zar nisu sad najgore? Kakvih sve muka ima kojim se muče ljudi, a ovo je najgore. To bi bilo presurovo. Čovek onda plati ne duplo, nego 1000 puta više nego što je zaslužio. To me užasava.

o.Gavrilo- Nekako stalno idemo da istražujemo kako je u paklu, a nikako da pređemo na to kako je u rajskom blaženstvu.

- Tako se, oče, ne radi ni sa najgorim ubicama, npr gotovo svugdje u svijetu je ukinuta smrtna kazna. Svako bi najradije u raj, i ja isto, ali se bojim da mi Bog nije već spremio pakao. Čak i raj ne mora biti tako idealan. Ako bih otišao u raj, ne mora značiti da bih tamo bio srećan sa saznanjem da neko od mojih bližnjih pati u paklu. Vječne muke. Vječne – to je presurovo.

o.Gavrilo- Nemojmo se mi brinuti kako je u svetu. Brinimo se kako ćemo svoje duše spasti, da budemo među anđelima nebeskim i sa svima svetima kod Gospoda u raju nebeskom.

- Možda svega par ljudi na svijetu ide u raj. Ko zna kakvi su kriterijumi ulaska u raj.

o.Gavrilo- Svak dobija po svojoj zasluzi…

- Možda su veoma visoki, a možda veoma mali. Šta će onda biti sa mnom jadnikom?

o.Gavrilo- ...činjenjem dobrih dela, čuvanjem od greha koji su pagubni za dušu…

- Da, ali zapitate li se Vi ikad da li mi ta dobra djela činimo samo zato što volimo svoje bližnje ili da ne bismo otišli u pakao?

o.Gavrilo- Pokajanjem, brate, do spasenja.

- Recimo, da li bismo ih činili da nema Boga?

o.Gavrilo- Onda ni nas ne bi bilo.

- Ko bi činio dobra djela i da nema Boga taj je sigurno dobra duša, to je pravi pravednik. Po mom mišljenju može se duša spasiti i ako se ne vjeruje u Boga, recimo ako samo činimo dobra djela. Jer ako prihvatimo tezu da se onaj ko ne vjeruje u Hrista neće spasiti, to bi značilo da će se samo hrišćani spasiti, a njih je, ne znam ni ja koliko, par milijardi. A šta je sa ostalima, Kinezima, Japancima, sa ostalim religijama? Šta ja da radim, šta? Morate mi nekako pomoći, molim Vas.

o.Gavrilo- Pitam ja tebe kad kažeš da si pohađao veronauku i, verujem, naučio iz katihizisa KO JE STVORIO SVET i prve ljude na zemlji, Adama i Evu, od kojih se razmnožio ljudski rod i od kojih i mi potičemo.

- Ja jednostavno ovo ne mogu više da podnesem, ne mogu, ovo je nepodnošljivo. I sad plačem dok razgovaram sa Vama.

o.Gavrilo- Moli se Gospodu i spašćeš se.

- Hoću da se molim, ali ne mogu. Kao da mi nešto ne da. Jednostavno neko mora da mi pomogne. Ne mogu ovo sam, svaki novi dan za mene je pakao.

o.Gavrilo- Savetovao bih ti da odeš svome nadležnom parohijskom svešteniku, da se sa njim posavetuješ. Ja ću te pominjati u molitvi ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske.

- Ne mogu da jedem, da spavam, da učim, ništa, jednostavno ništa. Zašto se ovo meni dešava? Radije bih uzeo neku bolest da je nosim čitav život nego ovo.

o.Gavrilo- Ovako možemo u nedogled. Moj ti je savet da odeš svome svešteniku, on je tvoj prvi duhovni lekar koji će ti moći pomoći jer ti je najbliži i možeš lično da porazgovaraš s njim. Najverovatnije te on poznaje i zna za tvoje duhovno stanje.

- Ima više sveštenika.

o.Gavrilo- Za danas pre podne smo završili, ako budeš imao potrebu večeras mi se javi u isto vreme kao sinoć.

- Kako mislite parohijskom?

o.Gavrilo- Sveštenik koji je zadužen za parohiju u kojoj ti ideš u crkvu nedeljom i praznicima, u mestu gde živiš.

- U redu.

o.Gavrilo- Bog te blagoslovio i neka ti da mir duhovni i prosvetljenje uma.

Pregleda: 3275