o.Gavrilo- Bog te blagoslovio, brate P. http://www.novinar.de/2008/11/13/odrzan-molitveni-hod-za-krst-casni-i-slobodu-zlatnu.html ZA KRST ČASNI I PRAVOSLAVLJE

- Oče moj, svako dobro.

o.Gavrilo- http://pravoslavniforum.com/index.php?PHPSESSID=5937b86b996b29155027a58455339c87&topic=977.msg11272;topicseen#new

o.Gavrilo- Nema komentara?! Ili se mora na teren, pa vreme ne dozvoljava?

- U vezi sa ovom drugom vijesti, nije mi žao što ih ojadio taj lopov, jer oni su turisti u Jerusalim.

o.Gavrilo- Da, tačno.

- Ja kad bih išao u Jerusalim, posavjetovao bih se sa Vama. Post i molitva prije puta, a ne: meni se ide, daj pare da idem. Strašni su to hodočasnici…

o.Gavrilo- A ovo za odbranu crkvenog poretka u Crkvi? Sve je bilo dostojanstveno, kao u vekovima za odbranu ikona, a danas za odbranu crkvenog poretka.

- Pa dobro, svako ima pravo da brani ono što osjeća. Ko je u pravu vrijeme će pokazati. Ja iskreno ne volim nikakve skupove…

o.Gavrilo- Zato što ti ne ideš redovno u crkvu i ne poznaješ poredak Sv. Liturgije. Kad ideš, onda budeš samo pasivan vernik, bez molitvenog učešća na Sv. Liturgiji.

- Sigurno da je tako.

o.Gavrilo- Samo si okupiran protestanticom i ovom drugom, samo ti se one vrte po glavi. Ako želiš da spaseš dušu, moraš ući u liturgički način življenja. Ako toga nema, onda si kao drvo bez korenja koji se brzo suši, pa se seče i u oganj baca.

- Da, nemam taj liturgijski red. Baš je to moj veliki problem.

o.Gavrilo- Bez Sv. Liturgije nema duhovnog života i duhovnog napretka.

- Idem jednu nedjelju, pa ne idem tri, onda idem dvije nedjelje, pa ne idem pet, i tako… Nekako stalno mislim da sam nedostojan i slično. A u Savini mi nema topline, nekako sam usamljen na toj liturgiji.

o.Gavrilo- To je kao što se hranom održava ovaj telesni život…

- Ja sam poslije liturgije tužan, oče, nemam nikog da sa njim duhovno zborim, da se snažimo.

o.Gavrilo- Dušu, koja je pretežnija od svega, zanemarujemo da duhovno hranimo. Budi prvi ti kao primer, da se i drugi na tebe ugledaju. Zašto uvek tražimo da neko drugi nama primer daje?

- Odem tako kući sam i tužan. Kad odem, ja pokušam da se spojim sa braćom, ali to ne traje dugo. Jednostavno svako ima neku svoju muku i ta zajednica se brzo raspadne.

o.Gavrilo- Tebi nekako lakše ide da se spojiš sa sestrama.

- A jeste, sestre navaljuju, ali ja begam. Nikad se u crkvi ni sa jednom sestrom nisam upoznao svojom voljom. Jesam ono u Bratstvu dok sam bio, ali sam pobjegao, oče. Da mi mladu nađu, pa bijeg…

o.Gavrilo- Što se nisi zadržao i u toj zajednici angažovao da se ne raspadne?

- Zato što nisam vidio smisao. Ja sam izdavao list, ali oni su malo anacionalno počeli, a ja to neću. Poklonio sam i kompjuter, da imamo, ali ništa. O svom trošku sam pravio biltene, ali eto… Ta jedna sestra se zaljubila i ja više nisam želio da dolazim.

o.Gavrilo- Hteli su da te ožene i udome, da bi stvorio porodicu i da ne bi lutao tamo- amo, i na kraju nigde.

- Oče, ja sam sebi dao zavjet da ću jednom u životu da volim ženu, pa sad da su oko mene sve svete žene, neću drugu više i eto. Jednostavno neću! Kakva je to ljubav - voliš danas jednu, a sjutra drugu?

o.Gavrilo- Brate P., stalno se neka u tebe zaljubljuje kao da si Don Žuan.

- Ja im ne dajem povoda, niti sam takav tip da se udvaram. Ćutim i ništa ne radim.

o.Gavrilo- Jeste, baš…

- Ne kažem, to su sve časne djevojke, ali ja neću da volim dva puta, to nije po Bogu. Kakva je to ljubav?

o.Gavrilo- Raspleti se ti iz tih mreža lukavoga dok vremena imaš.

- Samo liturgija može da mi pokaže za šta sam. I stalna ispovijest… Ja u životu najviše volim Istinu. I volio bih da ljude upućujem ka Bogu, mislim da imam dar za to.

o.Gavrilo- Ti si kao ona velika riba ulovljena u mreži, stalno pokušavaš da se iz mreže izbaviš, ali ti je veliki mamac ubačen da si se lako ulovio. Zbog toga se iz nje teško izvući, to je ta prepreka radi koje u Crkvi liturgičkim životom ne možeš da živiš. I prvo moraš sebe da dovedeš u red, pa tek onda možeš druge da poučavaš.

- A taj mamac, šta je to? Neka mi se Gospod smiluje! I rekli ste mi jednom da za brak nisam. Meni je najteže to što ne znam koji je moj put. A ovakvim mojim koprcanjem u mreži neću ni saznati… Ako ne počnem da živim liturgijski.

o.Gavrilo- Samo liturgički život. Život po Sv. Liturgiji i u Sv. Liturgiji, tj. evharistijsko i molitveno učešće u njoj.

- Sada moram, oče, na teren, blagoslovite. Doći ću ja kod Vas, pa da se tome naučim.

Pregleda: 4579