- Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite!

o.Gavrilo - Bog te blagoslovio, brate Mladene!

- Hvala Oče. Lepa je bilo juče na Sv.Liturgiji kod vas u Manastiru. Moj duhovni IZVOR, a vaš Manastir, ustvari duhovni IZVOR svih nas koji dolazimo kod vas u Manastir ili na manastirski sajt.

o.Gavrilo -Doživljava se onako kako i sa kojom namerom je ko došao.

- Da, upravu ste Oče, ima nas raznih.

o.Gavrilo -Neki dolaze da hrane dušu, a neki da praznoslove i svako se vraća sa onim zašto je došao.

- Šteta što nikako da naučimo koliko znači vera, nada i ljubav. Mnogo više vere imamo na usnama a u srcu najčešće praznina.

o.Gavrilo - Da, tačno!

- Lepo je bilo juče videti dečicu Lepavinsku kako se pričešćuju, Vaši mali anđelčići, mi stariji bi trebali da se ugledamo na njih. Gospod nam je rekao da budemo kao deca, ali nažalost mi više ličimo na majmune iz Darwinove bajke sa kojom su nas “hranili” kada smo bili mali. U dušama nam se duboko usadio korov i nikako da ga iščupamo iz sebe.

o.Gavrilo - Trebaju oštre motike i krampovi da bi se iščupao i očistio zarasli koren greha.

- Imamo uši a ne čujemo, imamo oči a ne vidimo. A, ako i vidimo i čujemo opet padnemo u iskušenje. Naše samoljublje nas uništava,svoje duše prljamo jeresima, lažnom pobožnošću, ličimo na Fariseje, a carinik retko da se nađe. Sve vidimo oko sebe a sami sebe ne. Nosimo “konjske” naočare i teramo samo svoj pravac.

Eto Oče da Vam priznam javno pred svima ako budete ovo objavili, zadnji Vaš odgovor na moje nedavno pitanje teško mi je pao. Poslije toga sam osjetio na vlastitoj koži koliko sam samoljubljiv i kako teško podnosim kritiku. A koga Bog voli njega i kara, Vi ste moj duhovni Otac i iz ljubavi me karate i ne samo mene veći ostalu braću i sestre. Teško je držati jezik pod kamenom i prihvatiti da nismo preči ni veći od našeg duhovnog Oca to jest Vas. Koliko veliko brvno sam imao dok nisam ponovo došao kod Vas, eto juče Slava Bogu i Vama dragi Oče, palo mi je. U pravu ste, kad je ovca gladna i ako ne bleji i ne probudi pastira ostaće gladna i uginuće. Ja sam juče kao gladna ovca došao kod svog Pastira koji me je nahranio. Dovoljno mi je da Vas vidim, da Vam celivam skute i ruku. Za razliku od mene Vi ste budni Pastir,a ja sam kao gladna i slepa ovca koja bleji u prazno.. 

Oprostite mi Oče, brižni naš Pastiru hvala Vam od srca. Eto kanula mi suza radosna i pokajna.Juče nisam mogao od uzbuđenja sve ovo da Vam kažem.

o.Gavrilo - Brate Mladene, ti si se sada javno ispovedio kao u prvim vremenima hrišćanstva.

- Morao sam Oče tištalo me u srcu, zbog toga sam izneo ono što osećam i zašto znam da sam kriv.A kriv jesam neka mi Gospod oprosti a naravno i Vi Oče .

o.Gavrilo -Želim ti od Gospoda da zadobiješ revnost u veri i uzdržljivost jezika od nepotrebnih reči.

- Hvala Oče, a poruka i za sve ostale od mene “Držite braćo i sestre jezik pod kamenom i slušajte svoje Pastire i svi koji sebe smatrate dijelom stada našeg Velikog, revnosnog i brižnog Pastira o.Gavrila. Teško nama ako bude ovca pametnija od svoga Pastira kako na ovom tako i u budućem veku.

o.Gavrilo - A M I N.

- Hvala Vam Oče,što ste imali LJUBAVI da saslušate mene grešna.

o.Gavrilo -Bog te blagoslovio, želim ti spokojnu noć i miru spavaj posle ove javne ispovesti.

-HVALA, Laku noć i Vama, svako dobro Vašj bratiji od Gospoda i Presvete Bogorodice Lepavinske.